Nena je već duže vreme pisala svoj treći roman. Potpuno se predala pisanju, čak i kad nije pisala, mislila je o tome. Dešavalo bi se da, dok ide u nabavku namirnica, odjednom smisli novu radnju romana a onda bi došla kući i satima ispravljala već napisane stranice.
Subotom je išla na pijacu po sveže voće i povrće. Žurila je da kupi sve što joj treba a onda da se vrati pisanju, dok su joj još ideje sveže. Pune ruke kesa, gužva, žurba i odjednom sudari se s nekim i ispadoše joj kese. Nervozna, počela je da gunđa, čučnula je kako bi pokupila namirnice, dok ih neko ne izgazi. Dečko koji je bio deo tog nemilog događaja priteče joj u pomoć. Pokupivši sve, laknu joj. Podiže glavu da mu kaže još koju reč i zaneme. Njen lik iz romana stajao je ispred nje. Zbunjena, osvrtala se oko sebe.
„Nikola….?“
„Da, ja sam. Izvini što nisam pazio. Zamalo i tebe da srušim.“
„Ali kako si ti ovde… Ti si lik iz romana.“
„Pa ti si me stvorila i samo me ti možeš videti. Morao sam da te nađem. Ja želim da budem sa Anom a ti si je udaljila od mene u priči.“
„Ali to je moja priča, ja smišljam radnju. Uostalom ko zna šta će još biti do kraja.“
„Jeste tvoja priča ali je moj život. Molim te, promeni to.“
„Dobro, videću.“
Ljudi su je zaobilazili u velikom luku. Ludača, pomisliše, priča sama sa sobom.
Nikolu je sretala sve češće. Svideo joj se. Ipak, podsvesno je gradila njegov lik po sopstvenom ukusu.
Danima je razmišljala kako da nastavi roman. Anu je ustvari bila ona u priči. Pošto joj se Nikola sve više sviđao, rešila je da napiše kako je tražio od nje.
Ana se vratila iz inostranstva i ona i Nikola su ponovo bili zajedno. Nena je nestajala u priči dok je pisala, živela je u njoj. Ali kad prestane da piše, ostajala bi sama. Pošto je ispunila želju Nikoli on se više nije pojavljivao. Bilo joj je žao zbog toga ali nije mogla da bude sa njim i u priči i u pravom životu. Pomirila se sa tim da kad završi sa pisanjem knjige, završila je i sa Nikolom.
To se i desilo jednog dana. Napisavši poslednju stranu knjige, zatvori dokumenat i ugasi lap top. Tužna, reši da malo izađe i pokuša da zaboravi na njega i celu tu priču.
Ode u svoj omiljeni kafić i naruči džin tonik. Posle druge čaše, neko priđe njenom stolu i upita je da li može da sedne.
Taman je htela da ga otkači ali podiže glavu i zagleda se u mladića. Bio je veoma sličan Nikoli.
„Bože, da li je ovo od pića ili mi još ne izlazi iz glave?“ Promrmljala je sebi u bradu.
„Izvinite, nisam Vas razumeo. Ja sam Peđa, mogu li da Vam se pridružim?“
Tad shvati da ispred sebe ima zaista zgodnog mladića. Nasmeja se i pozva ga da sedne.
Veče je proteklo bolje nego što bi ona zamislila, ili napisala.
Knjiga jeste završena ali ona sad ima svog Nikolu, odnosno Peđu.
Sanja Trninić: Lik iz knjige
