„Napokon u hladovini“ pomisli Milica čim zakorači u svoj stan. Umorne noge oslobodi od sandala u kojima je već napravila žuljeve. Kupila ih je pre par dana misleći da će joj biti udobne za šetnju ali, eto, sad ima još jedan par obuće koji će joj stvarati muke.
Ruke oslobodi spustivši kese na kuhinjski sto. Poče da raspakujte kupljene namirnice ali ipak reši da prvo ode pod tuš.
Sve zbaci sa sebe i već za par sekundi oseti ugodan dodir mlake vode. Napokon oseti olakšanje.
Uvijena u peškir izađe iz kupatila. Uze čašu hladne limunade i sede na kauč, ispruživši noge na tabureu. Poče da prebacuje kanale, kad spazi njen omiljeni film „Stigla vam je pošta“.
Već par dana je bila sama kod kuće. Sin odavno živi u svom stanu a muž je često bio na terenu. Volele je te minute samoće. Muž joj je često dosađivao svojim stalnim kritikama i savetima kako da uradi nešto što radi već godinama. Kao ženu retko je primećivao. U početku se trudila da bude uvek našminkana, lepo obučena ali on bi i tad to loše prokomentarisao „Da nisi možda našla nekog kad se tako doteruješ?“ ili „Šta se mackaš samo, vidi kako ti je prljava kuća“
Koliko god se trudila da kuća bude čista i da on uvek ima kuvan ručak, nije bio zadovoljan.
Sve to je jako bolelo ali nije mogla da ga promeni. Trudila se sama sebi da ugodi kad bi bila sama.
Gledajući film u jednom momentu je zaspala. Premorena od posla i vrućine utonula je u san iako je želela da odgleda film.
Na usnama oseti nežan poljubac i ruku na svom struku. Trže se iz sna i vidi muža kako je nežno gleda i ljubi.
„Bože, da li sanjam ovo?“ Ne želeći da kvari lep momenat, prepusti se uživanju. Dugo je ljubio i mazio a onda su vodili ljubav.
Ležeći jedno kraj drugog, okrenu se ka njemu i osloni se na lakat. Neko vreme ga je gledala ispitivački a onda ga upita :
„Šta ti bi odjednom? Već duže vreme me ne primećuješ a sad… Ovo…“
Tad se i on okrenu ka njoj, poljubi je nežno i kao da bira reči, zamisli se na tren.
„Ovih dana sam čuo nešto što me je navelo da dobro razmislim.
Moj kolega je izgubio ženu. Dobila je rak i za dva meseca je umrla. Dve noći smo sedeli i pili a on mi je sve vreme pričao o njoj i o tome kako je zapostavio zbog posla a mnogo je voleo. I strašno se kaje.
Tada sam shvatio da i ja tebi to radim iako te mnogo volim. Da, tako je. Znam da ti to nisam odavno rekao, ni pokazao, ali tako je.
Molim te da mi oprostiš. Ubuduće, kunem se u sve, svakodnevno ću ti poklanjati pažnju i pokazivati ti koliko te volim. “
Milica spusti glavu i pusti suze da izbace sav bol iz njene duše.
On je privuče sebi i nežno je poljubi.
Često zbog obaveza zapostavljamo voljene ali važno je da to shvatimo i promenimo se.
T. S
Sanja Trninić: Jedan sasvim običan dan
