Prirodna fiziološka potreba koja krepi organizam i na kratko odvodi njegov duh u stanja izmenjene svesti. Najviše prija umornom naročito u jesen i zimu kada kišne kapi dobuju po solbancima prozora poput nekog starog metronoma a u ruci ostane otvorena knjiga nastavljajući svoju avanturu upravo u njemu. Prija i u doba vrućina kada bar na kratko donese prijatno milovanje vetra kraj obale sa koje se zlatna svetlost utapa u azulno more dok jedrenjaci plove ka dalekim morima. Prija i zaljubljenima jer ih bar na tren dovodi u zagrljaj željene osobe, verno dočaravajući ukus poljubca i dodir satenske kože, a ponekad i malo više od toga. Nekima je i životna vodilja i cilj ka kome strpljivo hodaju a nekima i razlog za slutnju naročito ukoliko njegove simbole proveravaju pričama sa usmenim ili iz pisanih sanovnika. Koriste ih i lekari pokušavajući da zavire u duše pacijenata i izleče ih saznavjući informacije koje će im odškrinuti prozor podsvesti i odvesti ih u svet duboko zakopanih saznanja i iskustava. Vekovna su misterija i ukras u mnogim bajkama i legendama. Neophodni su i životinjama koje često sklanjaju od zime i gladi. Godinama posmatram svoju ljubimicu Mašu za koju nisam na vreme pribavio uputstvo za upotrebu pa često podležem njenoj upornosti da spava u krevetu i posmatrajući njen san. Iako nikada nije videla miša lovi ga u snu, smeje se, raduje i mazi a ponekad i hrani bivajući u vremenu kada je bila sasvim, sasvim mala. Pomera svoje šapice i valja se u našoj igri a ponekad i mjaukne. Neophodan je i meni i osim potrebe mi je i privilegija koja me skoro svakodnevno vodi na željne i nove destinacije u kojima najčešće uživam u čulnim osećajima vernim kao na javi. Sanjao sam i svoje slike i svoju ljubav i svoje boje. Sanjao sam ulaske u stare slikarske radionice čak i dodir grubog platna, kovanih eksera i teških avana za mrvljenje pigmenata koje su vešti trgovci poput blaga nosili u svojim bisagama. Sanjao sam boje naročito u periodima kada sam pokušavao da sliku oplemenim jedinstvenom nijansom koja će posmatrača odvesti na talase lepih emocija. Sanjao sam i svoj Beograd i ljude koje mi je život oteo odvodeći ih u carstvo nebesko, pa čak i njihove odgovore na moja pitanja. Smejao sam se sa njima ponekad i plakao. Mnogi susreti u njima su ostavljali dublje tragove emocija nego oni
koji su se zapravo dogodili u životu. Ponekad sam snove i ostvarivao na javi, naročito kada sam razmišljao o snevanim životnim putokazima. Koristio sam i njihove faze nazvane po slovima grčkog alfabeta u trenucima učenja i zaista stekao uverenje da su pomagali. I ako živim u vremenu koje nemilosrdno gazi sve planove jedino čega se nisam odrekao je redovan san. Bez njega ne funkcionišem a bez nagrade od snova život bi mi bio poput jela bez začina ili cveća bez mirisa.
Želim ih svima naročito mirne i lepe kao nagradu za dostojanstven život.
Lepo spavajte i mirno plovite morima vaše mašte i iskustava!
Miroslav Lj Ranković
