1.
Konji krvavih sapi
dolinom, samo meni, znanom
snom probuđeni jezde.
Grive im uplićem
prstima lomnim,
javom i kletvom im tepam
da se vrate po jahače.
2.
Bilježi munja nebo,
gazim izlivene vode
utopljenicima posijane a
panjevima obilježene i
zalud pozive čekam pred
udarima kasnih iznenađenja-
samo mi oči dozivaju
velike crne ptice
što obruč polako stežu.
3.
Na vidiku jahača nema
konji me u stopu prate,
peru kopita krvava,
očima gusle traže
da me u njih stave,
duge noći da me kude ili slave-
zaludna molba i ruke
što bacaju šljive u
okean poleglog žita,
postelju mi spremnu.
4.
Propinju kopita svoja,
dodiruju nebesa kao ruka
jabuku zrelu,
znoj se niz leđa sliva,
da mi je znati:
ko to,
dva konja krvava ili ja
ovaj san sniva?
5.
Za mnom krvavi konji
gaze leleke žena,
izgubljenih jahača
još uvijek nema…