Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku.
Sigurno među vama ima onih koji ne uspevaju da se istuširaju ili obave toalet na miru. Bejbisiterka je velik izdatak, a nemate ni „baka i deka-servis“ koji ume da bude od pomoći do neba. Izgubili ste sate i dane u pronalaženju rešenja, ali dete se nije još uvek osamostalilo. Pokušali ste na sve načine da objasnite, ali ne ide.
Foto: Kelly Sikkema, Unsplash
Verovali ili ne, za razvoj nezavisnosti deteta potreban vam je onaj tajni sastojak.
Kreativnost.
Iskoristite svoju maštu i „postavite scenu“ na kojoj će vaši mališani vrlo rado igrati ulogu samostalnog člana porodice.
Evo nekoliko načina za to:
- Spustite detetovu odeću u niže fioke, a obuću na niže police. Tako će moći da ih dohvati i spremi se samo kada idete napolje.
- Užine koje želite da dajete detetu učinite dostupnim. Rasporedite ih u činijice različitih boja i vrlo lako napravite dogovor koja se kad može uzeti.
- Pripremite u kuhinji mali bokal sa vodom i čaše u visini deteta da može samo da se posluži vodom ili sokom.
- Na ormare postavite kuke koje dete može da dosegne i na njih okači svoju odeću, peškire i slično. Neće biti potrebe da skupljate za detetom.
- Postavite bezbedne i stabilne stolice na koje mališan može samostalno da se popne i nešto dohvati. To su najčešće kuhinja, kupatila, spavaća soba.
- Zalepite podsetnike u vidu veselih stikera ako je potrebno. Tako će dete i bez vas znati gde se i kako nešto radi.
Budite sigurni da će odmah nakon ovih sitnih intervencija dete iznenada raditi sve svakodnevne stvari bez pomoći. Ne samo da će to pomoći detetu da se oseća dobro i ponosno, nego će ga i naučiti da ne treba roditelj sve da radi za njega.
Možda mislite da ja preterujem kada kažem da će vam to promeniti život. Uživaćete u trenucima kada dete dolazi da se pohvali šta to sve radi samo i koliko je sada odraslo.
Uverićete se koliko je zadivljujuće gledati nju/njega kako raste i radi stvari za koje nikada ne biste pomislili da može nezavisno da čini. To će vam svima u kući dati više slobode, ali i vremena za sebe i sopstvene misli jer je nekad čak i to luksuz.
Sigurno volite da čujete da ste detetu potrebni i da želi da provodi vreme sa vama (da, to će vam nedostajati kada odraste i počne da samostalno organizuje svoje vreme). Nezavisnost i rutina u obavljanju svakodnevnih radnji je ipak nešto drugo. To treba da podržavate za dobrobit svih članova porodice, a posebno samog deteta. Zahvalnost od nje/njega nećete dobiti, naprotiv, možda u početku dobijete i otpor. Ipak, bićete zadovoljni trajnim efektima: dete će postati sigurno u sebe, raspoloženo za saradnju i samopouzdano.
Piše: Tamara Kostić, psihološkinja
