U ušima joj je odzvanjala rečenica žene Lava Nikolajeviča Tolstoja : ”Živela sam sa svojim mužem četrdeset osam godina, i nisam znala kakav je on čovek.”
Pronašla se u tim rečima, ni sama nije verovala u svoju biografiju. Žena pod maskom učtivosti, živi u braku bez ljubavi i u ljubavi bez sreće. Nemoral bez osude daje joj krila da leti ka grehu. Uobražena ambicija je neizlečiva.
Gledala je njihovu zajedničku fotografiju. Na njoj, on gleda u nju, ona se blago osmehuje leku za svoju sujetu. Nisi bogat dok ti ne zavide siromasi, nisi pametan dok ti se glupost ne pokloni. Verovala je u krunu na svojoj glavi jer je imala mnogo udvorica. Relativne vrednosti, zablude i bogatstvo naterali su je da zaviri u svoju dušu. Uzela je nož i lagano počela da struže po površini fotografije, u predelu svojih grudi. Bujna prsa su nestajala, nicao je tekst kao priviđenje. Ogolela je grudi. Pisalo je: Vermis sum. Crv sam.
