Porodica Iličić iz beogradskog naselja Ripanj je pretrpela mnogobrojne nedaće u životu, a sada ih čeka nova bitka.
Samohrani otac Milorad (46) podiže četiri junaka, i jednu princezu kako voli da ih zove, Luku, Sandru, Aleksandra, Marka i Dušana. Milorad živi u kući sa starim, bolesnim roditeljima i petoro dece.
Nije mu lako da izdržava svoju decu, i najbolje zna kako izgleda život samohranog roditelja. Ipak, sa mnogo nade i bez žaljenja gleda sa novom nadom u sutra. I tako svaki dan, sve dok ima svojih deset prstiju.
Iako su imali pomoć Srpske pravoslavne crkve i donatora iz organizacije “Srbi za Srbe”, Milorad i njegova porodica sada žive u mraku. Zbog duga od skoro 400.000 dinara, ovoj srpskoj porodici je isključena struja.
Iličići poseduju kuću sa zemljom od 40 ari, ali nemaju mnogo vajde od toga. Nemaju čak ni fasadu na kući. Iako su vredni, radni, i orni za rad, nemaju najosnovnije uslove da zarade novac. Milorad ne želi da da “prosi”, ali je primoran da zamoli.
Ovaj čovek moli da radi sa svojih deset prstiju, ali mu je neophodan “početni kapital”.
Otac petoro dece ne želi ništa za džabe, i svakom ko mu pomogne, (ali i ne pomogne), nudi ono što najbolje ume, ikone koje svojim rukama pravi u duborezu. Od srca.
Iako imaju zemlju, nemaju domaće životinje za odgoj, a ni osnovne stvari u kući. Deca bi želela da imaju desetak koza ili ovaca koje bi kako Milorad kaže, “mazili i negovali”, ali nisu finasijski u mogućnosti da ih nabave.
Želja im je da završe fasadu na zadnjoj strani kuće, ali i da dobiju građu za stolariju. Milorad se požalio da su pločice u kupatilu popadale, i da veš mašina ispušta vodu.
“Ja sam dobar stolar na dedu, umem sve da napravim svojim prstima. Sve što se napravi od drveta, može i da se proda zato želim da pravim od kuće i da učim moju decu zanatom, tako da nikada ne budu gladni,” priča Milorad.
On trenutno nema stalan posao, već po potrebi kopa kanale i radi na građevini.
“Voleo bih da radim od kuće, da budem uz svoju decu. Imam već dovoljno godina, i ne znam koliko ću još moći da kopam. Bogu hvala, noge me još nisu izdale, a i nemam ni luksuz za tako nešto. Sam brinem o porodici i starim bolesnim roditeljima, ne smem ni da zamislim šta bi se desilo da me nema, ne bi sebi oprostio da ostavim decu koju nisam zbrinuo,” iskren je otac.
Deca mu dosta pomažu oko poslova u kući i kako kaže, ne zna šta bi bez njih radio. Oni su mu sada “sve na svetu” i sve što radi, radi za njih.
“Ja više nisam bitan, želim samo da njima obezbedim normalan život,” priča on.
Ne želi da živi “preko tuđih leđa” i hoće sam da radi i zaradi, ali mu je neophodno najosnovnije. Nije imao lagan život i od kada pamti, nešto vuče, zida ili kopa.
“Rad, rad, rad, a novca opet nema. Ceo život radim, a nemam za osnovno, osećam se poraženo, ali ne smem da odustanem zbog dece,” objašnjava za Espreso.
Napominje da su mu deca odlični đaci, vukovci i da se maksimalno trudi da im obezbedi sve što im je potrebno za školu.
Samo najmlađi ima besplatne knjige, ostaloj deci plaćam pribor jer je školovanje bitno i to ne sme da trpi. Pomažu nam drugi, snalazimo se, “guramo”, šta ćemo, priča otac.
Milorad je zimi noću krišom išao u potok da donese ogrev za kuću, tajno plačući da ga deca ne vide. Sada nije hladno, ali nije zima daleko. A kada zakuca na vrata, u ovoj kući će opet nastati muk i tišina jer kako otac ističe, “sirotinja je i Bogu teška”.
Ova porodica ima skromne želje, čije bi ispunjenje promenilo njihov život na bolje. Oni zaslužuju našu pomoć, a Milorad zaslužuje poštovanje svih nas.
Ukoliko želite da pomognete porodici Iličić, možete ih kontaktirati na broj telefona: 061 323 98 50
Izvor: Espreso
Foto: Srbi za Srbe
