Glumica Branka Veselinović rođena je 16. septembra 1918. kao šesto dete majke Jovanke i oca Aleksandra Ćosića koji su poreklom iz Jaše Tomića.
Studirala je Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu od 1936. godine. Posle dve godine studija, sa tek 19 godina, otišla je na praksu 1938. godine u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu (tada se zvalo Narodno pozorište Dunavske banovine) i postala glumica igrajući u predstavi „Karlova tetka“.
Kao veoma mlada udala se za budućeg inženjera šumarstva Andonovića, po čijem prezimenu su je upamtili mnogi stariji Beograđani. Ali nešto kasnije, on je kao američki državljanin, odlučio da se vrati u Ameriku, dok je ona ostala u zemlji, pa su se zbog toga rastali. Posle okupacije aprila 1941. godine, okupator je zatvorio pozorište , a glumci su se razišli.
Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta 3. aprila 1948. u komadu „Kralj Betajnove“. U Beogradu je igrala u Umetničkom, Narodnom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu i u Ateljeu 212. U svojoj matičnoj kući, Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrala je preko četrdeset uloga. Za ulogu Gine u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici“ dobila je „Sterijinu nagradu“ 1964.
Bila je udata za glumca i prevodioca Mladena Mlađu Veselinovića. Venčali su se 30. septembra 1948. godine. Sa Mlađom je osnovala Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj deci. Branka Veselinović je od 1980. četiri godine bila ambasador UNICEF-a.
Dobitnik je još mnogih plaketa, nagrada i priznanja za svoj glumački i humanitarani rad, kao što su Orden rada sa zlatnim vencem, Nušićeva nagrada za životno delo, Sterijina nagrada, Vukova nagrada i mnoge druge. Posebno se angažovala u humanitarnim priredbama za decu, mada nije imala dece.
Bila je bliska prijateljica sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori.
Zahvaljujući njoj i Mlađi dodeljuje se Nagrada „Branka i Mlađa Veselinović“ počev od 2012. godine. Dosadašnji dobitnici su: Nebojša Glogovac, Aleksandra Janković, Vojin Ćetković i Nataša Tapušković.
Aktivna je i dalje, iako u 100. godini života Branka obilazi Domove za nezbrinutu decu, Domove za stara lica i invalide gde recituje i izvodi monologe. Kaže da dobro čuje, čita bez naočara, te otkriva i svoju tajnu dugovečnosti i dobrog zdravlja.
“Ja sam počasni građanin Beograda, Novog Sada, dečjeg sela, doživotni ambasador Unicefa, uvek sam radila bez želje da budem krunisana velikim imenima. Sve što radim, radim iz velike ljubavi i časti. Pišem stihove… Sreća je ako si živ i ako to doživiš. Duboko sam zahvalna. Još uvek vežbam, čitam bez naočara, čujem dobro. Vežbam vežbe za održavanje tela. Svaki dan radim čučnjeve. Mogu da uradim po 10 čučnjeva. Morate i noge da vežbate kao i ruke”, posavetovala je.
Branka je jedna od retkih koja ne skida osmeh sa lica pa i dan danas gleda da uveseljava sve i da prenosi pozitivnu energiju.
“I ako zaplačem, plačem od sreće. Svi imaju neku želju, moja želja je da budem dobro, da idem po bolnicama, školama, da pomažem invalidima. Nisam nikad pušila ni pila, jednostavno takav život vodim. Bila sam u srećnom braku sa mojim Mlađom, a i dan-danas imam vitalan mozak. Nikad nisam varala. Imala sam mogućnost da zabavljam hiljade i hiljade ljudi. To se ne može kupiti, morate živeti. Ne radim ja to da bih živela, već živim da bih to radila. Nikome u životu ništa ne kažem ako ima više nego što treba. Ne kažem ni kada kradu, a vidim da kradu. Nikada nisam bila u politici, a govorim engleski, ruski, mađarski, nemački i češki”, kaže Branka.
Glumica je sa suprugom Mlađom Veselinovićem bila u srećnom višedecenijskom braku. Iako ju je rano napustio, Branka nosi najlepše uspomene te čak smatra da je on i danas uz nju.
“Poklon od njega je ljubav. On je čovek bio u zarobljeništvu, bio je oficir. Glumac je postao tek nakon vojske, prvo je recitovao, pa ga je angažovalo pozorište i tako je sve krenulo. I jednom smo igrali momka i devojku, a pokojna Mira Stupica nam kaže: “Vrlo se lepo grlite kad glumite, hajde da se grlite i privatno”. Ja sam se na sceni grlila sa mnogim glumcima, ali bila sam časna i nisam varala. Imali smo veliku svadbu i imam divnih fotografija. Neprekidno me je iznenađivao. Mi smo se voleli mnogo. Imam i dalje njegove slike. Čovek treba da zna da razgovara i s onima kojih više nema. Tri i po godine je bio stariji od mene. Bio je visok, lep, ali mu srce nije bilo dobro. Otmeno je otišao. Ja s njim razgovaram i sada, zajedno gledamo televiziju”, rekla je Veselinovićeva.
Iako su bili u velikoj ljubavi, Branka i Mlađa nisu imali dece. Međutim, to nikada nije obeshrabrilo glumicu, već je čitav život posvetila dobrotvornim organizacijama i naširoko je poklanjala ljubav upravo deci.
“Zdravi smo bili oboje, išli smo na preglede. Pokojni doktor Tasovac davnih godinama nam je rekao da je to tako i da neki partneri ne mogu da imaju decu. Rekao je: “Da ste sa drugima u braku, imali biste i vi i Branka”. A onda smo mu mi rekli da se volimo, a on je poručio: “Volite se, ali dece nećete imati””, kaže Branka.
Izvor: Stil / pulsonline.rs
