Malo ko zna da se jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji, vidikovac Molitva sa koga se pruža neverovatan pogled na kanjon Uvca, zapravo nalazi na privatnom posedu domaćina Bajra Muhovića.
Kako Bajro kaže, samo voda iz reke nije njegova, a sve zemljište, uključujući i meandre njegova su dedovina.
Preko Bajrovog zemljišta u vreme turističkog perioda prođe više od stotinu ljudi. I dok bi neko naplaćivao prilaz najlepšem vidikovcu u Srbiji, Bajrova vrata uvek su otvorena za sve ljubitelje prirode, goste i turiste širom sveta.
Pošteni Bajro i njegova žena Nafija, ne samo da nikada nikome dinar nisu uzimali, već su uvek spremni da goste dočekaju sa onim što imaju. Kako kaže ovaj dobri čovek, pored kuće mu niko nije prošao žedan ili gladan.
– Lopatom sam ručno razgrnuo 1.100 metara ovog prilaznog puta. Osam dana sam radio i platio rođaka da mi traktorom naspe put, to je bila čista ledina. I hajde, neka ide narod, uvek mi je drago videti i ugostiti čoveka, ali, recimo, pre četiri godine neka kiša je padala danima, dođe ovde 40 džipova, potonu čitav put. Pa iznova popravljaj. Te godine deca nisu mogla kolima da se vrate kući, nego sam morao konjima da ih izvlačim uz livadu. Opet kažem samo da smo zdravo i da smo dobri ljudi, to je najvažnije – rekao je jednom prilikom Bajro za Blic.
Veće bogatstvo od bilo kakvog novca za njega su lepa reč i hvala.
“Bogatiji sam da ljude imam kao prijatelje”, kaže Bajro.
I dok preko leta stotine ljudi svakoga dana prolaze pored njegove kuće i kroz dvorište, zimi sve zamre. Bajro i Nafija jedini su stanovnici ovog dela Peštera. Zimu su osućeni da preteraju sami, odsečeni snegom i ledom od ostatka sveta. Samo zagriženi avanturisti usuđuju se da ovaj kraj posete u vreme kad temperatura ide i do -38. Putevi su neprohodni, predeli divlji, a klima surova. Beloglavi supovi i malo stoke koju drže jedino su njihovo društvo.
Beloglavi supovi su mu prve i jedine komšije.
„Svako ih jutro vidim. I svako ih veče vidim. I oni su mi kao neki prognozeri. Kad počnu da se viju znam, sprema se neko nevreme“, priča Bajro i dodaje da bi mnogi pozavideli beloglavim supovima.
„On ima svoje, ja imam moje. On ima krila. Ja imam misao. Želje su jedno, a stvarnost je drugo. Eto. Mora se čovek zadovoljiti onim što jeste i kako jeste. Ovde je zima šest meseci. I valja tu zimu izdržati i tu zimu savladati. Kad nam neko dođe na poselo, dođe, ako ne dođe tu smo sami .“
„Ono sa čim bi se svako pohvalio, je da imam zdravu porodicu. Bez razlike kol’ko drugo da imam ili nemam, nije mi bitno. Prednost mi je porodica”, objašnjava Bajro, a na naše pitanje koja je njegova životna filozofija odgovara:
„Da nikad ne treba čovek pred padom da poklekne, a kad ima da se uzdigne.“
Bajro i njegova žena Nafija već godinama se bave stočarstvom i žive samo od svog rada. U osami, odricanju i borbi sa surovom klimom, Bajro i Nafija stekli su posebnu vrstu mudrosti i plemenitosti, te će vas, pored domaće i preukusne hrane, uvek dočekati i ispratiti toplim i mudrim rečima.
Autor: Opanak
