Rotari Internacional je međunarodna organizacija vrhunskih profesionalaca iz raznih struka u kojoj je članstvo dobrovoljno. Cilj postojanja organizacije je pružanje humanitarne pomoći, da promoviše visoke etičke standarde u profesiji i životu ali i razumevanje, dobru volju i mir, kroz prijateljstvo članova koji su vodeći ljudi u poslu, profesiji i zajednici.
Prvi Rotari klub u Srbiji osnovan je 1928. godine u Beogradu. Osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare – današnjeg Ju-Es Stila i suvlasnik Borskog rudnika.
Postoje brojne predrasude kada je rotarijanstvo u pitanju, jer se često povezuje sa radom masonskih loža. Za razliku od masona, rad rotari klubova je javan, otvoren za goste, predavače, novinare. Takođe, Rotari prima žene u svoje članstvo od 1989. godine. Danas, 1,2 miliona Rotarijanaca pripadaju nekom od oko 30.000 klubova u više od 160 država u svetu.
Rotarijansku značku su ponosno nosili i naš pisac i nobelovac Ivo Andrić, predsednik vlade Milan Stojadinović, matematičar Mika Petrović Alas, zatim pisac Tomas Man, krunisane glave Albert I Kralj Belgije, Kralj Karl VI Gustav, Princ Renije od Monaka, Čarls Princ od Velsa, predsednici SAD Džon F. Kenedi, Džordž Buš, Džimi Karter, Ričard Nikson, Ronald Regan, Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Vudrou Vilson, Britanski premijeri ser Vinston Čerčil i Margaret Tačer, ali i Volt Dizni, Nil Armstrong, Baz Oldrin i mnogi drugi.
Predsednik Rotari kluba u Kragujevcu prof. dr Dragan Bataveljić je otvorio vrata prijateljstva svog kluba za portal “ Pokazivač” .
1. Koje godine je osnovan i koje godine je čarterovan Rotari klub u Kragujevcu?
Dana 17.10.1996. godine formalno je održana prva rotari sesija u istoriji Kragujevca. Naime, toga dana su naši prijatelji i kumovi iz Rotari kluba „Beograd“ u restoranu „Di Trevi“ u Kragujevcu, pred oko 20 Kragujevčana, održali prezentaciju rotari vizije.
Godinu dana kasnije, tačnije 6.12.1997. godine, Rotari klub „Kragujevac“ je zvanično čarterovan.
2. Koja su osnovna načela i principi na kojima funkcioniše Rotari klub?
Postoje brojna načela i principi rotarijanstva, na kojima funkcioniše svaki Rotari klub.
Tu, pre svega, mislim na humanitarni i socijalni rad, a osnovni životni pravci rotarijanaca su ugrađeni u Statut, koji kaže da je svrha i cilj rotarijanaca „spremnost za pomaganje u svakodnevnom životu“, a ostvaruje se negovanjem prijateljstva i služenjem drugima. Međutim, osnovne i bazične principe rotarijanstva treba tražiti u „Testu četiri pitanja“, a ta pitanja glase:
1) Da li je istina da sam ispravan?
2) Da li je to pošteno za sve učesnike?
3) Da li će to ići u prilog prijateljstvu i dobroj volji?
4) Da li će koristiti dobru svih učesnika?
Ova probna četiri pitanja, razvio je 1932. godine, Herbert J. Tejlor, rotarijanac iz Čikaga, predsednik „Rotary International“ za 1954. i 1955. godinu. Treba naglasiti da ova pitanja nisu nikakav kodeks, odnosno zakonik, već podsticaj na kritičko samovaspitanje.
Ova četiri pitanja rotarijancima širom sveta služe za izgradnju kulture, koja počinje na radnom mestu i širi se na sve oblasti života.
Navedeni test je zato preveden na preko 100 jezika i vremenom je postao pravilo za rotarijance.
Tako, kada je reč prvom pitanju, treba reći da Rotarijanci ne mogu da šire neistine. Oni treba da žive i rade, prvenstveno, po principima: istina, cela istina i samo istina. Što se tiče drugog pitanja, koje je vezano za moral, reč „pošteno“ poziva na nepristrasnost, odsustvo predrasuda i favorizovanja. Treće pitanje, tj. da li će rotarijanstvo dovesti do dobre volje i boljih prijateljstava, ima odgovor u činjenici da prijateljstvo sigurno dovodi do dobre volje među ljudima, da to mora da bude trajno ponašanje svakog rotarijanca, da u rotariju prijatelji žive u nekom opštem ili zajedničkom interesu.
Na kraju, u odgovoru na četvrto pitanje, treba reći da „korisno“ znači činiti, tj. stvarati dobro, da Rotarijanac treba da živi sa ciljem da ostavi nešto dobro iza sebe, pa zato rotarijanci smatraju da je život, ne samo pravo, nego obaveza služenja.
3. Kako se postaje član Rotari kluba?
Najpre želim da kažem da je Rotari klub organizacija poslovnih i profesionalnih ljudi udruženih širom sveta u cilju pružanja humanitarne pomoći, podsticanja visokih moralnih standarda u svim profesijama i unapređenja dobre volje i mira u svetu. Najpre treba reći kako se osniva Rotari klub. Naime, grupa građana koja želi da osnuje klub u svome gradu, treba da se sa tom svojom namerom obrati prvom i najbližem Rotari klubu, koji će ih uputiti na guvernera ili na njegove asistente.
Guverner daje organizovanoj grupi volontera naziv „privremeni klub“, nakon što utvrdi da se oni redovno sastaju i da su izabrali rukovodstvo, koje će raditi po standardnom Rotari klubskom pravilniku. Ono što je možda najvažnije svakom klubu u osnivanju, jeste sponzor, mentor (kum), koji će uputiti, savetovati, pratiti i kontrolisati osnivanje novog kluba. Zadovoljavajući broj čarter članova mora iznositi najmanje 20.
Jedno lice može postati član Rotari kluba, tako što, najpre, mora da u njemu postoji želja za takvim članstvom, da posećuje sastanke odgovarajućeg Rotari kluba i prati njihov rad, da ima svog mentora, odnosno kuma koji ga predlaže u tom klubu, da bude, najpre, nekoliko meseci (najčešće je to period od 6 meseci) prijatelj kluba, da bi se onda, kada se ispune svi uslovi i u takvoj osobi potpuno sazri želja za članstvom, ista primila u klub.
4. Koliko znam, u Kragujevcu postoje dva Rotari kluba. Koliko još Rotari klubova postoji u Srbiji?
Kada se klub razvije i broji najmanje 40 članova, moguće je osnovati novi, drugi klub u lokalnoj zajednici, a podrazumeva se i obaveza da ta dva kluba nastave saradnju, kao i da je stariji klub mentor i kum novom klubu.
Pored Rotari kluba „Kragujevac“, kao starijeg, postoji i Rotari klub „Šumadija“, sa kojim imamo izuzetno dobru saradnju i često održavamo zajedničke sastanke.
U Srbiji trenutno ima 56 rotari klubova, sa tendencijom daljeg osnivanja novih klubova.
5. Javnost je upoznata sa humanitarnim akcijama Rotari kluba?
Da. S obzirom da su rotari klubovi elitističke organizacije, sa članovi koji su eminentni predstavnici socijalnog, privrednog i kulturnog života, veoma su brojne humanitarne akcije Rotari klubova širom sveta. Članovi različitih klubova razmenjuju iskustva, sklapaju poznanstva, šire visoka etička načela o poslovanju, doniraju određene humanitarne akcije i pružaju pomoć gde god je to potrebno, u skladu sa svojim mogućnostima.
6. Da li možete da mi nabrojite najznačajnije humanitarne akcije Rotari kluba u Kragujevcu?
Rotari klub u Kragujevcu je imao brojne humanitarne aktivnosti: svake godine se u decembru skuplja novac za novogodišnje paketiće, koji se uručuju učenicima pojedinih osnovnih škola ili učenicima škole za decu ometenu u razvoju u Kragujevcu, organizovanje prikupljanja novca za rekonstrukciju krova za gluvu decu u Kragujevcu, Darovanje brojnih poklona učenicima osnovnih škola (odeća, obuća i školski pribor), organizovanje, zajedno sa Rotari klubom „Beograd“ i Rotarijancima iz Nemačke, doniranja 1500 doza veoma skupih i vrednih citostatika Kliničkom centru u Kragujevcu, izgradnja klupa i stolova na jezeru u Šumaricama, nabavka neophodne opreme za ženski dispanzer u Kragujevcu i brojne druge humanitarne aktivnosti.
7. Koje humanitarne akcije su planirane u narednom periodu?
U narednom periodu se planiraju brojne humanitarne akcije, a jedna od najznačajnijih će biti izgradnja, bolje reći, oživljavanje Rotari dečijeg parka na prostoru između gradskih bazena i Mašinskog fakulteta, gde je ranije i postojao takav park, ali je vremenom zapušten. Naravno, ova akcija će biti veoma brižljivo i planski urađena, u saradnji sa gradskom vlašću i projektom koji treba da uradi Direkcija za urbanizam.
8. Koji su Rotari klubovi sa kojima najčešće održavate kontakte?
Održavamo kontakte sa brojnim klubovima širom Srbije, gde god nas pozovu i kada god smo u mogućnosti da se odazovemo na njihove svečanosti, humanitarne akcije i slično. Najčešće sarađujemo sa Rotari klubovima iz Beograda, Čačka, Kruševca, Velikog Gradišta, Požarevca, Sombora, Subotice, Niša, Topole i slično. Jednostavno, otvoreni smo za saradnju sa svima.
9. Od kojih sredstava se održava Rotari klub i kako pribavljate sredstva koja se koriste u humanitarne svrhe?
Klub se izdržava od sopstvenih sredstava, tj. od članarine, kao i od donacija daju određene privatne i državne firme na pojedinim manifestacija, koje se organizuju u humanitarne svrhe.
10. Pravilo je da članovi Rotari kluba budu lideri u svojim profesijama.
Ko su neki od najistaknutijih članova Vašeg Rotari kluba?
Tako je, to je osnovno pravilo da članovi budu lideri u svojim profesijama, a u našem klubu je svako od nas lider i uspešan u svom poslu.
Članovi kluba su: Desa Petrović, Bratislav Uraković, Dragan Marisavljević, Tihomir Vujadinović, Vladan Živković, Zorica Jestrović, Dejan Ilić, Dragan Bataveljić, Mukkaram Syed, Milosav Pantović, Aleksandar Petronijević i Ivan Matijević.
11. Da li su žene podjednako zastupljene i da li imaju ista prava kao muškarci u Vašem Rotari klubu?
Da, mi nastojimo da pripadnice lepšeg pola budu u istom broju, kao i muškarci i imaju potpuno ista prava, kako u našem, tako i u drugim Rotari klubovima. Trenutno, taj odnos je u korist muškaraca, ali ćemo nastojati da se u budućem periodu poveća broj žena, jer nam je njihovo prisustvo dragoceno.
