Razvoj prve srpske pismenosti vezuje se, bez sumnje, za početak rada “Resavske škole” u manastiru Manasiji. Još od pada Bugarske od Turske 1399. god. mnogi učeni ljudi i kaluđeri našli su utočište u Srbiji , naročito na dvoru Despota Stefana i u njegovom manastiru Resavi, koji je kasnije nazvan Manasija.
Despot Stefan se i sam bavio književnošću i voleo knjige, te je od Resave napravio centar za popravku prevoda i prepisa crkvenih knjiga, poznatog kao”Resavska škola”. Na čelu ove škole bio je veoma učeni bugarski emigrant Konstantin Filozof, a zatim Grigirije Camblak. Prepisi i prevodi “Resavske škole” bili su toliko tačni i ispravni da su za dugi niz stoleća služili kao najbolji obrasci. Despot Stefan je i sam pisao knjige. Od njega imamo “Slovo ljubve”, “Dušepoležnoje spasenije” i “Mudrost i proročenstvije”. “Slovo ljubve” nastalo je nastalo je 1409. godine. Pisano je u obliku poslanice sa akrostihom i njime se srpski despot pokazao kao veliki znalac pesničkog zanata. Govori o lepoti, ljubavi i razumevanju, a postoji više pretpostavki o tome kome je pesma upućena (sestri Oliveri u Bajazitovom haremu, verenici Jeleni, bratu Vuku kao sredstvo pomirenja, sestriću Đurđu Brankoviću…)
Resavska škola se ne podrazumeva samo kao ustanova, već kao pravac u razvoju srpske pismenosti. Resavska biblioteka imala je preko 20000 knjiga u rukopisu. Na zahtev Stefana u pustinji ljubostinskoj preveden je Stari zavet i Zonara. Igumana Lesjamskog manastira Venedikta slao je u Svetu goru da mu prevede Šestodnev Jovana Zlatoustog. Od knjiga ove biblioteke danas se čuva u Manasiji jedan deo i deo drugog rukopisa, dok se u Svetoj Gori u manastiru Kostomonitu nalazi Teofilovo tumačenje jevanđelja.
Turska razaranja i nasilje nisu poštedela ni ovu biblioteku. Prilikom zauzimanja Manasije, Turci su spalili veliki brij rukopisnih knjiga ove biblioteke dok je manji broj zaslugom kaluđera spasen i prenet u razne krajeve ondašnje Srbije. Najviše je sačuvano onih rukopisa u Svetoj gori. Nije poznato kako je jedan broj ovih rukopisa dospeo u Rusiju, gde se i sada čuva. U Odesi se nalazi jedan rukopis “Resavske škole” iz 1420. god. U našoj zemlji ovih rukopisa ima u Pećkoj Patrijaršiji i Patrijaršiji srpske pravoslavne crkve u Beogradu, a možda i u još nekim manastirima.
Pored prevoda i prepisa u Resavi je od originalnih radova napisana biografija Despota Stefana od Konstantina Filozofa.
Kakav je ugled uživala “Resavska škola” može se videti iz zapisa jednog hilandarskog kaluđera iz 1667. god, gde stoji da se ne menja u njegovoj knjizi ništa “jer smo prepisali od dobra izvoda od starih prevodilaca Resavskih koji su bez mane”. Resava je u to vreme bila prevazišla i sam Hilandar. Uticaj ove škole osećao se i van granica srednjovekovne Srbije. U petovekovnom ropstvu pod Turcima, srpski narod je sačuvao svoj jezik zahvaljujuci radu i uticaju “Resavske škole”. Zbog ogromnog značaja koji je imala “Resavska škola” za razvoj srpskog jezika i pimenosti uopšte, matična biblioteka u Despotovcu i Narodna biblioteka SR Srbije u Beogradu rade na otvaranju stalne izložbe iz rukopisa “Resavske škole” u prostorima manastira Manasije. U tom cilju snimljen je i izvestan broj rukopisa i napravljene su fotokopije u prirodnoj boji i veličini.
U Despotovcu, načijoj se teritoriji nalazi Manasija, postoji Narodna biblioteka “Resavska škola”. Sa radom je počela 1966. godine i danas ima 34.000 naslova. Biblioteka se bavi organizacijom kulturnih aktivnosti, a od 1993. i izdavačkom delatnošću. Tu je bioskop u čijoj sali se organizuju i pozorišne predstave, koncertne i druge priredbe.
Ističu se “Dani srpskog duhovnog preobraženja” koji po tradiciji počinju 19. avgusta u porti manastira Manasija, sa obimnim programom (koncerti, naučni skupovi, izložbe, književne večeri, pozorišne predstave, filmovi, folklor i narodno stvaralštvo). Kako je namera programskog odbora da “Dani preobraženja” podstiču i druge oblike i sadržaje kulturnog i prosvetnog razvoja i preporoda, otvorena je Resavska škola istorije srpske kulture. Školu pohađaju učenici i studenti koji u prostorijama narodne biblioteke “Resavska škola”, Velikoj trpezariji manastira Manasije, galeriji Centra za kulturu, u porti manastira, u tek obnovljenoj manastirskoj vodenici, u auli despota Stefana, na letnjoj pozornici Despotovačke banje imaju prilike da vide najpoznatije umetnike, domaće i inostrane goste.
Despotovac je poznat i po međunarodnom festivalu poezije “Slovo ljubve” (krajem maja), likovnoj koloniji “Resava” (krajem juna) i manifestaciji “Resavsko poselo” koje se održava u zimskim mesecima.
Izvor: opanak.net
