Luku Gaću karakteriše vrlo specifičan izraz pisane forme. Maštovitost nije konkurencija stvarnosti, ne preteruje, rečenice su precizne i jasno povezane. Priče čine niz slika, a nekoliko priča može postati jedna celina.
Gaća podseća na jednog dečaka koji bi čarobnim štapićem promenio svet. Možda nije dečak, ni čarobnjak, ali svojim kratkim pričama i dva romana iza sebe, „Razdaljinama“ i „ U senci kamena „ ima svetlu budnućnost i veliku šansu da ako ne osvesti trenutno stanje pojedinaca, ali i kolektiva, može osvestiti buduće naraštaje. Samopoznaja kao i samokritika njegove su vodilje u književnom stvaralaštvu. U njegovim delima se prepliću snovi i java. Odbačeni likovi, marginalizovani od strane društva se susreću sa alter egom u ovim kratkim pričama, ali i prethodna dva romana. Likovi u pričama traže odgovor o svom vlastitiom biću, ko smo mi, šta smo mi, pokušavaju da se oslobode normi koje su nametnute. Žele da budu prihvaćeni u vremenu bez empatije i podrške. Nažalost, bivaju odbačeni i tu se odaju porocima, alkoholu, narkoticima, stvaraju se suicidne misli. Svedoci smo koliko je u poslednjih nekoliko godina izvršeno samoubistava zbog alkoholizma, narkotika, odbacivanja. Gaća postavlja pitanje kako smo dozvolili samuništenje, do kojih granica čovek kao malo biće može da ide da bi ostvario svoje ambicije ili saterao drugu individu u ćošak? Ovom rečenicom je pisac poslao jasnu poruku o čoveku:
„Sluga je ne samo zabluđujućim emocijama, već i samodestruktivnim tendencijama. Sve što je ikada pokušao da učini kako bi se usrećio je bezuspešno. Sve što je ikada želeo nije moglo da se ostvari. Svako koga je voleo ga je napustio. Bio je ono čega se najviše plašio: sam, lišen sve sreće, optimizma i nade.. naizgled doveka.“
Priča počinje tako što mladić traži svoju ljubav, devojku Anu. Iako su emocije „umrle“ i u snovima, on ne odustaje od ideje da je njihova ljubav bila čisto savršenstvo, idealizuje toksičan odnos. Čovek će učiniti sve da bude voljen, da voli, ali nikada neće moći naučiti da samovrednuje i voli sebe kao jedinstveno biće koje ima važnu ulogu na planeti.
Dobar primer težnje ka materijlnom jesu kule ili tornjevi koji su blizu vode, odnosno okeana. Simboliku kule, zapravo Vavilonske kule možemo naći u kwizi Postanja kada su ljudi želeli da se izjednače sa Bogom i naprave kulu koja dostže do neba. Tad je Bog srušio kulu i ljudi su od tada počeli da govore na različitim jezicima. U priči ovog mladog pisca se na sličan način kule urušavaju kada se čovek približi svom cilju, umesto spasenja dolazi samuništenje zbog pogrešnih težnji. Pisac nam poručuje da se život ne može isplanirati i da moramo prihvatiti poraze, samo oni će nas ohrabriti za koračanje svetlijim i dužim stazama. Ipak, kada pomislimo da je svemu u priči došao kraj, ostavlja prostora da se oni koji čitaju upitaju da li je sve završeno? Možda je izlaz ngde „blizu nas“, a mi ga ne vidimo? Interesantno je da je vođen Frojdovom analizom snova, latentnim sadržajem, osnovnim mislima iza sna. Ove priče su prepune simbolike. Od ćelavog čoveka koji ima rupu u predelu međunođja i stomaka, koji je u ranama i izmučen i do oca i sina koji razgovaraju na obali. Izmučenu figuru možemo posmatrati kao alter ego, posledicu večite težnje ka materijalnom,. Ta izmučenost je i posledica emocionalnog stanja. Prikazao je povređenost muškosti, muških emocija posle raskida. Muškarcima je oduvek bilo “zabranjeno“ da pokažu emociju javno, kako ne bi delovali slabo. Naprotiv, to je sasvim degradirajuće što je nametnulo drušvo. Otac je taj koji od dečaka treba da stvori muškarca, o tome upravo Luka govori u priči sa dečakom i njegovim ocem koji nije prisutan u njegovom životu. Porodični odnosi su zahladneli, manjak komunikacije je doveo do psihički nestabilnih osoba. Dečak u Gaćinoj priči želi da mu otac bude vodilja, i baš kada mu obećava da će biti tu on nestaje kao i zvezda koju mu daruje, stavlja u dlan. Dečaka čeka ista sudbina kao i oca. Kako smo doveli sebe da deca odrastaju u praznini, da nemaju detinjstvo? Dečak do samospoznaje mora doći padanjem, tek tada će živeti baš kao i svi njegovi preci.
Voda, mirna i uzburkana, simboliše veliki deo našeg nesvesnog, nerešenih emocija, konflikta sa nama samima. Sukob između emocija i realnih situacija. Intersanto je da je Lukina radnja smeštena pored vode. Voda takođe pročišćava sve ono što je loše. Književnik se služi simbolikom ostrva- mističnim mestom sukoba koje na prvo tumačenje može delovati kao mesto spokoja, intimnosti i sreće, početka novog života. Današnji čovek je u večnoj potrazi za oazom mira i boljim sutra. Sve liči na jedan začarani krug ne(savršenstva), sve je po vlastitom izboru i potrebi.
Autor ovih kratkih priča navodi dva moguća razloga kako smo došli do disbalansa u čovečnosti. Otišli smo u krajnost izbijanjem ratova. Tokom rasta civilizaija nastali su ratovi, a tokom njih i razna vrsta oružja Nastali su zbog oholosti i samoljublje, posedovanja. Međutim, nakon sukoba i žrtava, stradanja, ostaje besmisao i pustoš. Tenk, kao vid vojne odbrane, u Lukinoj priči i dalje besmisleno radi, čuje se zvuk motora, samo nigde nema čoveka u prirodi. Drugi vidi uništenja ljudskh odnosa je internet. Vitruelni svet je postao “jedini pravi svet” oko nas. Luka je to pokazao pričom o laptopu. Sa druge strane ekrana, nalazi se šuma, bez jasne poruke. Naznačeno je da poruke ne mogu dase šalju, slika je nejasna, a prijatelja na društvenosj mreži nema. Ova slika je snažno govori koliko nas društvene mreže degradiraju. Predstavljaju još jednu stavku zbog koje smo zaustavili prirodan tok života. Priča dobija još jači efekat upravo zbog šume, koja predstavlja mističnost, mračno, nesvesno nepoznato. Na početku Božanstvene komedije italijanski pesnik Dante Aligijeri kaže: “Usred puta našeg života našao sam se u mračnoj šumi gde se izgubio pravi put“.
Kraj ovih priča, završava se pričom u Rusinskom domu u Novom Sadu. Momak za šankom je u pripitom stanju i privđa mu se drugi on, malo stariji i krupniji. Kada su se poljubili, nestaje. Posle toga mladić oseća zadovoljstvo i shvata koliko voli sebe. U jednom delu Luka poručuje:
„Jedino je moguće osloniti se na sopstveno razumevanje i interpretaciju sveta.“
