Nedaleko od Doplerove ali i Mocartove kuće (geniji su bili su komšije), u blizini dvorca Mirabel, gde su svakodnevno tematski koncerti, i prodavnice sa skupim soknama od vune alpskih ovaca, Salcburg je smestio još jedan centar koji takođe okuplja veliki broj ljudi. To je deponija u koju se ulazi kroz jedinstvenu – biblioteku.
Na ulazu u centar za prikupljanje otpada – biblioteka. Eto prilike za razmenu starih knjiga. Dakle, ne ide baš sve na reciklažu.
„Građani mogu poneti svoje stare knjige i odneti sa sobom druge knjige. Ideja je da se pročitane knjige ne bacaju, već da se besplatno stave na raspolaganje drugim ljudima. U skladu sa duhom cirkularne ekonomije, proizvodi ostaju u životnom ciklusu proizvoda duže”, rekao je za Internet portal RTS-a dr Jirgen Vulf-Gegenbaur, direktor Centra.
Sabirno mesto za prikupljanje i sortiranje otpada u Salcburgu radi već 30 godina, stalno šireći kapacitet. Danas zauzima površinu od oko 6.000 kvadratnih metara. Skoro svaka opština u pokrajini Salcburg ima sličan centar.
Ispred posebno organizovanih prilaza prema kategoriji smeća, smenjuju se oni koji donose stare fotelje, šut, stare lampe, bojlere, lekove kojima je istekao rok upotrebe, baterije, posuđe, kutije…
Donose se i i korišćeno ulje iz domaćinstava, mast i puter sa isteklim rokom… Ubrzo će postati biodizel.
Prema rezultatima prikupljanja starih električnih uređaja, Austrija zauzima vodeću poziciju u EU. Propisano je da se oni moraju odvojeno odlagati – ili se predaju prodavcu prilikom kupovine novog, i prodavac je u obavezi da ga preuzme, ili se nose u reciklažne centre.
Tako se materijali kao što su kalaj, tantal, volfram ili zlato, koji su neophodni za proizvodnju mobilnih telefona, računara… ponovo koriste.
Sortiranje je u salcburškom reciklažnom dvorištu toliko precizno, da se u posebnim depoima čuva lišće, a u posebnim, na primer, grane i grančice koje su građani doneli.
Dr Vulf-Gegenbaur objašnjava i ideju o ponovnoj primeni takvog organskog otpada kao specifičnom ciklusu. Kaže da se opalo lišće, trava i sličan otpad koji građani donesu, prerađuju u nekoliko proizvodnih koraka u kompost, koji se zatim kao prirodno đubrivo besplatno deli stanovnicima koji ga potom opet koriste u svojim baštama.
U Austriji je zakonom propisana obaveza slanja godišnjeg izveštaja Ministarstvu životne sredine o količinama otpada koji prođe kroz centre za sortiranje i reciklažu. Država je među najuspešnijim članicima Evropske unije prema stopi recikliranja. Propisi EU iz oblasti životne sredine su izuzetno obimni i čine približno jednu trećinu ukupnog broja propisa Unije.
Prenošenje propisa u naš nacionalni pravni sistem je samo jedan korak u procesu prilagođavanja Srbije EU standardima. Pregovaračko poglavlje 27 deo je Klastera 4 – Zeleni dogovor i održiva povezanost, koji je otvoren 2021. godine.
Bliskost sa građanima, koja verovatno podstiče saradljivost, obezbeđuje i redovan odlazak zaposlenih iz Centra na teren. Svakog četvrtka posebna služba otvara štand za otpad na gradskoj pijaci.
„Građani koji dolaze na pijacu mogu da predaju i problematične materijale, odnosno otpad. Ne moraju da dolaze u reciklažni centar. To pomaže i starijima jer ne mogu svi da dođu do Centra. Ovako im je lakše, dolazimo mi do njih. Tako su sigurni da problematični otpad predaju na pravo mesto, i da će on biti tretiran na ekološki način“, kaže direktor Centra.
Švajcarski model kontejnera
U Salcburgu sve više stambenih zajednica sa konvencionalnih kontejnera za smeće, prelazi na sistem podzemnih kontejnera. Skoro svi novi objekti, i oni u izgradnji koriste takav način odlaganja smeća. Ideja potiče iz Švajcarske.
Vrh evropske reciklažne liste
Austrija je u vrhu liste država Evrope sa najvišom stopom reciklaže komunalnog otpada.
Sa 62, 6 odsto (podaci Eurostata iz 2022. godine) ispred nje je jedino Nemačka sa 69,2 odsto.
Iste godine, ta stopa za Srbiju je iznosila 17, 6 procenata.
Interesantno je da je Rumunija, kao član EU, dostigla tek 12,3 posto.
„Grad Salcburg je bio prvi grad koji je ovu ideju doneo u Austriju. Prednost takvih kontejnera je što se pod zemljom mogu sakupljati veće količine smeća, što znači da se intervali sakupljanja mogu produžiti, što znači ekonomsku prednost za kompaniju. Štedi se i prostor, a i sve je manje kontejnera ispred zgrada, što i nije baš lep prizor u većim naseljima“, dodaje dr Vulf-Gegenbaur.
Kada stigne u Centar, sav dostavljeni otpad se proverava i evidentira, a potom šalje raznim reciklažnim pogonima širom Austrije. Presovanje savremenim sistemom smanjuje troškove transporta i do dva puta, a posebna izolaciona zaštitna ograda neutrališe buku iz Centra.
Godišnje se reciklažnom centru preda oko 12.000 tona otpada od čega se 75 odsto reciklira. Najveće količine otpada su zapravo mešovito drvo (2.800 tona godišnje), kabasti otpad poput komada nameštaja (1.644 tone godišnje), i građevinski otpad (1.193 tone po godini).
*Tekst je realizovan u okviru programa Delegacije EU u Srbiji „Puls Evrope“
Izvor: rts.rs
