Samoća proždire misli,
kolutaju nemiri njima,
ispisuju geometriju dva
tela zarobljena ljubavlju
prekrivenom velom tajne.
Formula ljubavi donosi
nespokoj i zebnju,
paučina sećanja briše kult
ljubavi zatvoren u škrinji
srca, gde se zlatnim
nitima ključ otvara.
A ti zlatne strune kopči pleteš,
stežeš sve jače,
a srce gori
ljubavlju taknuto,
od prošlosti ostaje pepeo,
jedino noć na nju podseća,
jer svaki dan donosi tebe.
Novu stranicu život
otvara, oduzimaš levi deo
mene, postaješ sveži
dašak, nečujan,
koji iz dana u dan
život mi zračiš.
Ja nemam hrabrosti
da te iz škrinje srca
izbacim, sem da prihvatim
činjenicu, da je formula
ljubavi opasan opit.
Sindrom imaginarnog
pretvorenog u realno,
supstanca sinonim
koja raspamećujuje
čula, koncentrat,
aroma,
čiste kapi krvi
uz nju ti jedini žeđ,
izazvanom recepturom,
možeš da gasiš.
Ukloni svaku sumnju,
povedi me u svet
tajanstva isklesanog,
gde su tvoje
ruke i usne tu,
da moju glad nahrane,
u tom svetu nema
tajni, tu su luk i strela
ljubavi gospodari.
