Možeš li, pesniče, opijen olujama
Na burnim raskrišćima života,
Pevati o zaključanim odajama
Koje skrivaju suštinsko n i š t a?
Mrak miriše na čežnju lavande
I igru leptira u uličnim svetiljkama,
Zalutali pogled sa mansarde
Predgrađa pakla i trag plavog na rukama…
Šta je (s)misao poezije?
Kaži, šta je svega smisao?
Reč, oštra kao žilet
I blaga kao povetarac u predvečerje,
Da li može promeniti svet,
Ovaj svet, mračan i pokisao?
