Egzotična područja (iz naše zapadnjačke perspektive ) po nekom stereotipu uvek nude obije materijala za avanturu. Orijent… Daleki istok… Svakako da ni to područje neće omanuti, azgodno je što npr. mnogo opuštenije i neutralnije možemo pristupiti njemu nego recimo Bliskom istoku, sa koga nas decenijama obasipaju vesti o raznim, blago rečeno nestabilnostima, a u kontekstu neke međunarodne podele naklonosti i surevnjivosti, moglo bi se lako zapasti u neke delikatne i pristrasne tokove razmatranja.
Elem, pažnju smo usmerili na Daleki istok; pa, šta imamo kao polazište, od onog što znamo, od onog što su nam neke stereotipne (ali osnovane) asocijacije?
Ovo područje nikad nije bilo kompaktna sila samo po sebi (tu je različitost u razvoju pod vlašću dve glavne kolonijalne sile i, da se podsetimo, očuvana nezavisnost Tajlanda/Sijama u tom periodu), ali beše značajno raskršće uticaja između dve velike civilizacije kao što su indijska i kineska – što i sam naziv govori, a još se pruža i ka nekom tipično malajskom, tropsko-primorskom ambijentu…
Očekujemo da naiđemo na džungle, zverinje, mnoga još neistražena područja, koja možda ipak pružaju utočište raznim paravojnim frakcijama, ostacima iz građanskih ratova, ili običnim banditima i krijumčarima, a u gradu… velelepne građevine i uglavnom uzbudljiv provod, ali izgleda da nije toliko bezbedno, ili možda samo treba izbegavati gužvu i nesporazume – tu su ipak raskršća raznih puteva droge i ostalih opijata, razna sumnjiva mesta sa lakim devojkama (iako deluju mazno i opušteno, pitanje je koliko su zapravo dobrovoljno tu gde jesu, na raspolaganju turistima), a režim je verovatno oličen u vlastoljubivim facama uz koje idu birokratija i snage reda i bezbednosti koje su ugl. nepoverljive prema strancima, možda i korumpirane i nepouzdane kad se treba pozabaviti nekim slučajem zarad pravde… Još uvek su bolne i gnusne asocijacije i sećanja kad je u pitanju krvavi i zapravo besmisleni rat u Vijetnamu u 2. pol. prošlog veka.
A od prijatnijih motiva, tu su i zanimljiva jela, običaji i maniri, životna filozofija uz koju i siromaštvo deluje ležernije, pa monsuni i kiše (ah, poplave!?),tigrovi i slonovi, bambusi i pirinač… nošnja, obredi i hramovi… No, pošto ovo ne bi trebalo da bude neka kulturno-istorijska analiza, a ni esej na osnovu određene priče, prilažemo još kolaž od ilustracija iz nekoliko ugl. evropskih stripova čija radnja se odvija na ti područjima. Dakle ovakve avanture su kačile i Larga Vinča (slike 3 i 4) i Mister Noa (lepo nadovezana, slika 5), naravno Tintina, pa Luna Kralja ponoći i dr. (na slici Lun simulira pripitost dok se u jednom baru u Bangkoku raspituje za prijatelja Sema, krupnog mornara, pustolova i zavodnika…)
– NASTAVIĆE SE –
