I ja bih sebe ostavila kada bih osetila zadah malodušnosti. Pod grlom mi nož stoji, a ja treba osmeh da ogledam na njegovoj oštrici. Pusti, lažu da je tanka granica. Davno smo mi zakoračili, ali nikada nismo prešli granicu propisanih odnosa. Tvoj poslednji šapat probudio je moj prvi vrisak jer je prelilo. Odavno preliva vino od nezrelog grožđa, greškom ti sipano, više u oči nego u usta. Zato sklanjaš pogled, a govoriš kao da beseda tvoja nema završnicu. Vrati reči da ne brukaju svoje značenje, tako sklopljene, nesvesne da ih izgovara glas snimljen u toku jednog rastanka.
