Autor intervjua: Valentina Novković
Pesnik ste, prevodilac i laureat mnogih značajnih nagrada za književnost. Da li se sećate kada se rodila vaša ljubav prema pisanoj reči?
Mislim da je to bilo kada sam bio u osnovnoj školi. Moj otac je kupio malu rimovanu knjigu o dečaku koji je pokušao da uhvati leptira, ali ga je otac zaustavio i rekao mu zašto da to ne čini.
Napisana je divnom kaligrafijom i divnim crtežima, rasplakala me i nagnala da razmišljam, bila je to poema poznatog iračkog pesnika Abdula Razaka Abdula Vahida. Takođe, otac je kupio seriju stripova o deci koja žele nešto da nauče. Junak tih obrazovanih stripova se zove kao i ja i liči na mene. Još uvek imam te stripove.
Koji su autori i knjige obeležili Vaše detinjstvo i mladost?
Knjige za decu i mlade, Šekspirove drame (izdanje za mlade), mnoge zbirke poezije i priručnici o gramatici, logici i dijalektici i velika knjiga (Nahi al-balagha) „put elokvencije“ zbirka propovedi, pisama i izreka pripisanih imamu Aliju ibn Abi Talibu.
„Književnost je najprijatniji način ignorisanja života“, napisao je Fernando Pesoa, kako doživljavate književnost, kakva je njena uloga u životu čoveka?
Mislim da je „književnost stil života u kojem se stiču mnogi životi“, jer velike književne dela čine da osetite toliko mnogo iskustava, a vaš um slobodno, bez prisile, uči. I zato uz književnost rasteš.
Da li pesnici danas imaju ulogu koju su imali nekada?
Ne, nemaju jer više nisu glas političke grupe ili religioznih ljudi. Oni nisu supermeni i ne misle da imaju vodeću ulogu.
Pesnici prate svoj put, postavljaju pitanja, uvek se preispituju, potrebno im je da se kreću i razvijaju, da teže promenama. Zato ih više nema na strani Autoriteta. A ovako je zdravije. Jer bilo koji autoritet i bilo koja ideolgija ne može biti bolja ako se ne suočava sa bilo kakvim pitanjima koje vode razvoju.
Kako nastaju Vaše pesme, da li su rezultat inspiracije ili promišljanja?
Moje pesme su obično rezultat inspiracije, ali to ne znači da ne tražim inspiraciju učeći nove alate za učenje i čitanje a da bih se inspirisao kada osećam da to treba da činim. Zato što verujem u kritičnost i to je beskrajan put ka rastu.
„Prevod je ono što transformiše sve da se ništa ne menja“, napisao je Ginter Gras, kako pristupate prevođenju, šta je najvažnije preneti čitaocima koji ne znaju jezik originala?
Kada prevodim pokušavam da nestanem i postanem nevidljiv u poslu koji prevodim. Proučavam stil autora i njegove/njene tehnike da bih ih usvojio pitajući sebe kako bi on ili ona pisali ako bi govorili mojim jezikom, ako bi se služili istim metodama i prilagođavam prevod onome što su oni na izvornom jeziku pokušali da prenesu čitaocima.
Da li ste imali prilike da čitate srpske pisce?
Da, čitao sam neke od njih i prevodio neke od njihovih pesama i priča. Bilo mi je drago što sam pronašao mnogo sličnosti sa arapskim moralom i mislima i verujem da ću imati prilike da čitam i druge srpske autore.
Kako biste opisali savremenu pesničku scenu u Saudijskoj Arabiji?
U Saudijskoj Arabiji je ova godina zvanično godina arapske poezije jer vlada daje veliku podršku tim događajima, svakome ko želi da objavi knjigu poezije i to ne samo za saudijske pesnike. Dakle, toliko je festivala, događaja na kojima možete da uživati slušajući pesnike, dakle ima puno poetskih manifestljacija, ali se u tom mnoštvu teško fokusirati na kvalitet.
„Samo veruj u sebe, i znaćeš kako da živiš“. napisao je Johan Volfgang fon Gete, da li ste saglasni?
Istinski verujem u to: upoznaj sebe i uvek se razvijaj da bi shvatio da si živ.
 - Pesnici teže promenama){kind=link}