Marko Kraljević trguje organima
Polećela dva vrana gavrana
Sa Kosova polja širokoga
Krivavijeh krila do ramena,
Krvavijeh nogu do kolena.
Lete prema kuli od kamena.
Na kuli su vrata otvorena…
Ispred vrata majka Jevrosima…
Proleteše crne ptičurine.
Oni nose bubreg i slezinu.
Posmatra ih Jevrosima majka,
Boga moli samo da ne zinu,
Da ne graknu ili da ne guknu,
Da iz kljuna bubreg ne omaknu,
Da organi o stene ne puknu…
Stuštiše se do dve crne vrane,
Pred noge joj spustiše organe.
Gleda majka u bubreg krvavi,
Pa dohvati gavrana da davi:
“Bog te ubi, ptičurino kleta!
Pogrešno i lošeg kvaliteta!
Ili možda misle da sam luda?
Za bubrege prodaju mi muda.
Zovi, Marko, Musu Kosovara,
O biznisu da se pregovara.
KUPINDA ću jadna da se latim,
Nema druge, novi list okrećem,
Ovo đubre neću da mu platim,
Suvim kešom i to pouzećem.“
Sluša ovo Kraljeviću Marko
I bio se potresao jako.
Smišlja kako da umiri majku.
“Jevrosima, moja mila majko,
Za Musu si pogrešila jako.
Sve po spisku što naš Musa ište,
Svaku paru diktira tržište.
Ko je bogat i gospodska roda
Može skuplje organe da proda.
Dobro piće i organska hrana
Povećava i cenu organa.
Što se tiče sirotinje raje –
Na veliko organe prodaje.
Loša hrana i jeftina pića –
Za organe sleduje im sića.
Zato ništa ti ne krivi Musu,
Jedva da je pet posto u plusu.
Na tržištu gde naš Musa radi,
Tu većina umire od gladi.
Ono malo što ima za klopu
Pobeglo u Zapadnu Evropu.