Oda broj sto jedanaest
Vidim svetla tržnih centara
Po gradu se zlate.
I na rečnoj obali
Dve kule nebo paraju.
Svakog meseca vidim rastu plate
I fabrike se otvaraju.
I vidim trijumfalni voz istine
Ukrašen ikonama poput hrama,
Juri ka večnosti niz nebeske šine,
Blista oko nas i u nama.
A mi klečimo pred tobom,
Kao pred vrhovnim bogom,
Opijeni slapovima tvoje slave
I pozdravljamo te:
„Ave, A.Ve!“
Da tebe nema – nas sunce ogrejalo ne bi!
I ovaj opojni vazduh dišemo zahvaljujući tebi!
Ti si najčvršći temelj naše večite slave
I pozdravljamo te:
„Ave, A.Ve!“
Ti si ideal svih ideala!
Tvoj blagi osmeh lebdi nam iznad glave!
Brižno nas, kao majka, čuva od svih svetskih zala!
Mi koji ćemo umreti kličemo ti:
„Ave, A. Ve!“
I od sveg srca ti hvala!