spot_img

Radna sveska iz poznavanja društva Simonida Banjeglav

Pisano u teškoj depresiji

 

E, stvarno su me pogrešno vaspitali!

Sad je to jasno k’o dan!

I tek kad budu ovo čitali

Shvatiće da je staromodan

Taj njihov način života.

Bezrazložna dobrota!

Učini dobro i nema kajanja!

To me je dovelo do očajanja!

I ne poželi ništa što je tuđe!

Pa ima li šta luđe

Od jednog takvog stava?

To mene neko zajebava?

I da čoveka ne čini odelo!

To bi se još i podnelo,

Kada bi ljudi goli hodali.

A oni koji su dušu prodali

I oni koji prodaju telo?

Nije ih to odvelo

U pakao!

Niko zbog toga još nije plakao!

E, stvarno su me pogrešno vaspitali!

Da budem poštenjačina!

A nisu se zapitali

Ima li drugog načina!

Nije im na pamet palo

Da se osvrnu malo

Oko sebe i vide

Kako sve ide

I kuda vodi!

Odavno nije u modi

Živeti od svog rada!

Um odavno ne vlada!

Ponestalo je klada

Koje bi valjala snaga!

Od pravde nema ni traga!

Ni glasa!

Pogrešno su me vaspitali,

O užasa,

Shvatila sam tek nedavno.

I osudiću to javno.

Da se borim za istinu?

U duhu fair – play-a?

Ma, isterajmo to na čistinu:

Nisam dileja!

Čuda ne očekujem!

Nemoguće se neće desiti!

Niti ja potajno kujem

Plan kojim ću osvestiti

Sve one koji užasno greše.

Vreme je da im neko skreše!

Moraju znati!

Neka se manu uplitanja.

Ne želim da još neko pati

Samo zbog pogrešnog vaspitanja.

Vaspitali su me loše

Zato što su kukavice.

Nisu hteli da troše

Vreme i da zasuču nogavice,

Niti da gaze po blatu.

A ja ne želim omču na vratu!

Bila sam naivna kao jagnje

Što ne postavih ključno pitanje,

Ne rekoh: sklonite mi se vi i vaše

Pogrešno domaće vaspitanje.

Pogrešno su me vaspitali!

Ja da poštujem volju većine?!?

Neću da važi zakon pećine!

Ja nikad nikome – čak ni u šali

Ne bih takve savete davala.

Bolje da sam prespavala

Ovu epizodu!

Da pustim sve niz vodu!

Jer sve sam radila na svoju štetu!

E, stvarno su me vaspitali pogrešno!

Ko tebe kamenom – ti njega pogačom!

Okreni levi obraz, kad te ošamare po desnom!

To će te činiti jačom!

A činilo me je besnom.

Vaspitali su me pogrešno – do krajnje granice,

Ogrezli u bari neznanja.

Zato sad blejim sred ove klanice,

Samo zbog pogrešnog vaspitanja.

Nebojša Čandić
Nebojša Čandić
Student iz Doboja, koji nije zapalio žito. Neko. Homo ludens. Uža specijalnost - igra riječima i kuvanje turske kafe u bosanskom loncu. Slobodnog vremena nema, jer ga provodi glumeći da je zauzet.