Arte et Marte
Pusta poljana na prilazu gradu
I na njoj raskriljene cirkuske šatre.
Kroz proređenu živu ogradu
Vidim gutače vatre
kako uvežbavaju svoje najnovije tačke.
Gutanje vatre je ozbiljna stvar.
U sekudi postaneš pepeo i gar.
Ako čovek pogrešno zine,
Može tragično da pogine,
Da se sprži.
Spašen je onaj koji je brži.
Ko je u stanju da izdrži.
Na par koraka od njih su dreseri.
Toliko blizu divljih zveri!
Pa ko bi od vas stavio glavu
U razjapljene čeljusti lavu?
Tu su i vredne akrobate.
Rizik je da se sunovrate.
Obične latentne samoubice,
Merkaju razapete žice
Duž kojih treba da hodaju.
Ne znaju da li će slomiti vrat,
Popni se ti na treći sprat
I šetaj po štranjgi za sušenje veša.
Naokolo se sapliću klovnovi.
Smešni i trapavi.
Tek klovn može čudo da napravi!
Klovnovi zaduženi da nas zasmeju.
Jedino to i umeju!
Žongleri bacaju loptice,
Obruče, šarene diskove,
Štapiće, kladiva i još koješta.
Svaki je žongler vilinsko biće,
Maher, persona majstorski vešta!
Konačno dolazi šlag na tortu!
Na samom kraju da zablista!
Mađioničar – iluzionista!
Vešt i okretan kao vidra,
Šta sve izvlači iz cilindra!
Gomila love iz šešira…
Ma sve će da nas iskešira…
Purpurna svetlost, sve oko nas blista.
Iluzionisti su đavolski vešti…
Odjednom mrak…
Lova nestade…
Tako to rade
Majstori u cirkuskoj areni…
Pitam se da li smo prevareni…
