Majstori u prašini
Majstori mi u kuću uđoše,
S namerom da je okreče.
Jedan stade u ćoše.
Razmišlja… Onda reče:
-Brat –bratu, treba sto dana,
Kuća vam je ruinirana…
Drugi, zabrinut stoji na pragu.
-Bože, osećate li ovu vlagu?
Ovo je sramno!
Vaša kuća deluje tamno…
Nemam reči…
Ovo će morati da se kreči…
Zidovi puni rupa,
Podovi se podigli…
Kuća vam je k’o šupa,
U zadnji čas smo stigli….
A onaj ko vam je krečio ranije –
Bolje da nije!
Prošlo je sto. I dvesta dana…
Kuća i dalje neomalana.
Temelji su popucali,
Kuću mi skroz razbucali.
Majstori bivši, sadašnji, budući,
Uništili ste mi sve po kući!
Po preporuci ste upali,
Prozore mi polupali,
Gipsane radove ste mi obili,
Pocepali tapete,
Sve rokove ste probili…
Majstori, od vas je više štete
Nego koristi,
Svi ste isti
Pokvarili ste što-šta
I Bog zna koliko će da me košta
Ponovno krečenje!
A meni je neophodno lečenje!
Majstori, majstori, da prostite,
Ma u tri lepe da se nosite.
U suprotnom ću da poželim
U drugu kuću da se preselim.
Neću da imam posla sa vama
I radije ću da krečim sama!
