Radislav Jović je rođen 1. decembra 1956. godine u Kiseljaku kod Zvornika.
Poeziju za decu i odrasle objavljuje u antologijama, zbornicima, časopisima i listovima, kao i u radio i TV emisijama.
Knjige poezije za odrasle: Između dve tišine (1985. i 2001), Ako bude jutro (1991), Pesme (1997) i Dvorac (2007).
Knjige poezije za decu: Otkriće srca (1993), Plavi pogled (1998), Knjiga lepih želja (2006), Rastem (2009), Čarobni osmeh (2010), Zvrkoteka (2013) i Simpatije (2014).
Knjiga kratkih dramskih tekstova Naše male predstave (s Natašom Orozović, 2012. godine).
Neke njegove pesme su komponovane, a neke prevođene na engleski, italijanski i makedonski jezik.
Učesnik je mnogih književnih manifestacija i festivala pesnika za decu. Čest je gost u školama. Član je redakcija časopisa za decu „Vitez“ i lista „Jesenjin“. Dobitnik je nekoliko nagrada za poeziju.
Živi i stvara u Beogradu.
Izvodi iz recenzija
Malo je danas pesnika koji tako ozbiljno, dobrodušno i roditeljski brižno pišu pesme za decu i „neodrasle odrasle” kao Radislav Jović.
Dobrica Erić
Ako želite da svom detetu, ili detetu svojih bližnjih preporučite dobru knjigu za decu – onda je to svakako ova.
Radislav Jović iz godine u godinu, piše sve lepše pesme za decu. On je, po svemu sudeći, rođeni pesnik. Možemo ga, bez razmišljanja, staviti na listu najboljih srpskih pesnika za najmlađe.
Nedeljko Popadić
Ipak, po meni, dokaz najvišeg spisateljskog majstorstva je Usamljeno drvo gde se potencira nasušna potreba za društvom i ljubavlju. U dve strofe sve je stalo, a dovoljno je citirati samo prvu, i uveriti se u vrhunski domet: Kao pusto na moru ostrvo,/ tako nasred planinske goleti,/ dugo stoji usamljeno drvo,/ čeka nekog ko će ga voleti.
Radomir Mićunović
Smeholjubive, zaljubljive i druge pesme za decu Radislava Jovića na prečac osvajaju srca čitalaca. Pošto izviru iz srca iskrenog i deci posvećenog pesnika posve je prirodno što povratno uviru u samo srce, i postaju događaj iz bajke detinjstva koju vole i deca i odrasli.
Ljubomir Ćorilić
Ovde su zaista najsmeholjubivije pesme koje smo čitali. Na svakoj stranici je čarobni osmeh naslikan toplim, vedrim i duhovitim rečima o igri, školi, prijateljstvu, ljubavi…
Pesnik Radislav Jović poručuje, i deci i odraslima, da se raduju životu i da lepotu detinjstva zauvek sačuvaju.
Nenad Radoš
Vrlina Radislava Jovića je skromnost, a bogatstvo u stihu. Boljeg recepta za zdrav pesnički život nema. Sa ovom vedrom knjigom njegovo bogatstvo je poraslo do čarolije, koja ne prestaje u ponoć, već nam se čarobno osmehuje do beskraja.
Miodrag Jakšić
Stvarajući skromno i nenametljivo, Radislav Jović je književnu karijeru pesnika za decu gradio polako, ali sigurno. Po principu koncentričnih krugova, odnosno od knjige do knjige, obogaćivao je i ulepšavao svoj literarni svet, dokazujući da je zaista vrstan i samosvojan pesnik koji i te kako poznaje dečiju maštu, intelekt i psihologiju. Njegove pesme su vedre i vesele, pune radosti i optimizma, ali i svega onog što naš život čini stvarnim i neumoljivim.
Stihovi o simpatijama, o prvoj ljubavi, o sportu, o školi i o porodici međusobno se prožimaju i dopunjuju raznovrsnim značenjima i lepotom, čineći jedinstvenu misaonu i tematsku celinu. Njihovu dodatnu umetničku vrednost predstavljaju melodičnost, zanatska prefinjenost i skladnost, što potvrđuje i činjenica da su mnoge pesme doživele i muzičku obradu. Pred nama su, dakle, veoma lepe i simpatične pesme, koje treba čitati sa uživanjem i ljubavlju.
Dr Milutin Đuričković
MAMA RADI U KUHINjI
Kuhinja je fabrika hrane:
pečene, pržene i kuvane.
U toj fabrici, već godinama,
uspešno radi naša mama.
Ona je: radnik, majstor glavni,
šef i direktor generalni.
Kad nam se nešto lepo jede,
u kuhinju nas stomak odvede.
Mama nam želje s lica čita
i, samo reda radi, pita:
– Je li po volji: supice malo,
pa sarma, meso i… sve ostalo?
– Sve je po volji. Postavljaj samo! –
Svi joj tad uglas odgovaramo.
Pa se najdražem poslu predamo.
Na kraju neki kolač dodamo.
I, zadovoljni, idemo dalje.
Mama zaslužuje bar dve medalje.
Jednu za ljubav, jednu za rad.
Živela mama! Dole glad!
…PA ODLUČIM
DA UČIM
Za budućnost moju mama
svakodnevno, puno brine.
Kad preteram s igricama,
ona viče: – Uči, sine!
Kad u Te-Ve dugo blenem,
tata struju tad isključi.
Šta da radim? Gde da krenem?
Slušam samo: – Uči! Uči!
Gledam sestru kako štreba
i nju niko baš ne muči.
Meni kaže: – Tako treba.
Uzmi i ti knjige, uči.
Moja lenjost nema kraja.
Priznajem – to grozno zvuči.
Čujem već i papagaja:
– Uči, Marko! Uči! Uči!…
SIMPATIJE
Ja sam dečak koji krije
ime svoje simpatije.
Jedni misle: to je Lela;
drugi: Ana il’ Anđela.
Da je Tara, misle treći.
Koju volim, neću reći
nikom, osim tebi, druže.
Mislima mi stalno kruže.
Svaka srce uznemiri.
Ma, volim ih – sve četiri!
USAMLjENO DRVO
Kao pusto na moru ostrvo,
tako nasred planinske goleti,
dugo stoji usamljeno drvo,
čeka nekog ko će ga voleti.
Imajući tugu mu na umu
i znajući za šta drvo služi,
hajde da tu zasadimo šumu.
Nek ne tuži i neka se druži.
