Авлије породице Костадиновића у засеоку Зимовник планинског села Годачица богате су пчелињим друштвима и пчеларима који већ више од сто година одржавају непрекидну традицију у пчеларењу. Љубав ка највећим радилицама на свету први је осетио ђедо Милорад Костадиновић почетком двадесетог века за којим је остала легенда да је био напредни пчелар и оснивач прве земљорадничке задруге 1936. године у Годачици. Придружио му се и роћени брат Милутин. Данас се захваљујући љубави према пчелама њихови потомци везали су се за обронке Гледића, своје шљиваре на 660 метара надморске висине и без обзира на школовање, потребе посла и модерног живота.
„Роћен сам 1957. године у дворишту са 10 кошница и десет трнки. Већ са десет година деда Милутин ме је почео да уводи у основне послове око пчела. Највише ме је ангажовао око врцања (вађења) меда, отклапао сам мед, окретао центрифугу, прихрањивао пчеле, држао димилицу. Нисам имао страх од пчела, али сам био увек обучен у неопходну пчеларску опрему. Морам да признам да је био и понеки убод, брзо је пролазио оток, никад нисам имао бурну реакцију. Данас знам да је сваки двестоти становник планете алергичан на убод пчеле. За шеснести рођендан деда ми је поклонио три пчелиња друштва, што је иначе и препоручени број почетницима од искусних пчелара. Ја помажем деди, он помаже мени! Морам признати да ми помажу до ослужења војног рока још брат отац и мајка. По повратку из војске деда Милорад ми предаје комплетан пчелињак са 40 кошница. Отада сваки викенд и годишње одморе проводим на пчелињаку“, рекао нам је Раде Костадиновић електроинжењер у пензији.
Раде је завршио Електротехничку школу у Краљеву и Електротехнички факултет у Чачку, оженио се 1989. године и и 91. добио сина Милоша. Каријеру инжењера започео у Центру везе где је радио девет година, а пензију заслужио у МУП-у Србије на истим пословима. Може се похвалити да је био акцијаш, фудбалски судија, резервни старешина, секретар и председник Друштва пчелара Крагујевца.
„Почетком деведесетих почео сам редовно да посећујем Дебатни клуб пчелара у Крагујевцу, који пет месеци ради преко зиме. Одлазим на сва саветовања широм Југославије и почињем да купујем стручну литературу. Моја библиотека данас броји преко седамдесет стручних књига“, стидиљиво Раде описује своју љубав према древним становницима наше планете.
Рад и труд за унапређење и развој пчеларства доноси му признања 2009. године: добитник је златне значке и звања „Заслужни пчелар Србије“, Дипломе „Проф. Јован Живановић”. Комисија за образовањ Савеза пчелара Србије овлашћује га и Раде Костадиновић постаје један од тридесет званичних предавача Савеза. Одржао је до сада 107 предавања од Охрида до Суботице на тему „Званичне пчеларске теорије и праксе”. Прошлог викенда је своје 107. предавање одржао у Сремским Карловцима на традиционалном Фестивалу меда на тему „Пакетни ројеви, формирање, транспорт, збрињавање, нега-недостаци и предности”. Ова његова специјалност је хит тема у пчеларству у Србији и доноси му додатне стручне и консултантске послове. Ангажује га за стручни рад на формирању пакетних ројева, ројевима на рамовима и сакупљању оплодних матица, Милан Јевтић из Опарића највећи пчелар у Србији, који поседује 1 300 кошница у 16 пчелињака. Инжењер Костадиновић нам је открио, да меда за врцање ове године није било, да је цена једног килограма меда око 700 динара, природни антибиотик „прополис” је педесет евра или 150 динара бочица. Матични млеч је висококвалитетна храна за матице и за људе је еликсир живота и лек за све.
Своје радове, 12 текстова, објавио је у пчеларским часописима: „Српски пчелар”, Челарство Црне Горе” и зборницима пчеларских саветовања.
