Život kao zahtevna monodrama. Koliko god nam se čini da smo okruženi drugima, najveće bitke vodimo sami. Lik čudne i čudesne Marine nije bilo lako obraditi osim ako nisi Marina. Roman na dah (čini mi se da sam ga mogao pročitati pod vodom) predstavlja originalan vodič kroz onaj pravi, pomalo zaboravljeni Novi Sad. Sa druge strane trebalo bi ga držati kao džepno izdanje priručnika iskrene ljubavi. Tu negde, sa leve strane kaputa. Kao i u prvom delu, tako sam i ovde celim tokom uživao u muzici, pažljivo odabranoj, jednim od simbola Feđine generacije. Dozirana erotika (kada Marina namešta čarapu) stvara neverovatnu sliku, kojoj ne mogu prići svi spojeni erotski trileri ovoga sveta. Smrt je kod Bojane smrt. Kratka, tragična i pomalo neopažena. Baš onakva sa kojom se svakodnevno srećemo. Surovi realizam prožimaju njeni snovi i pesme, koji unose istančano nenapadnu nit lirike. Ovde kraj nije samo srećan (iskreno nisam ljubitelj izvesnih srećnih krajeva) već nosi esenciju naših života. Ono čemu bi svako od nas trebao težiti. I na kraju, treba naglasiti da Stupareva nije tipičan ženski pisac. Uživao sam čitajući a smatram sebe vrlo džangrizavim i zahtevnim muškarcem. Verujte mi na reč.
Rade Aničić
31.05.2017.godine.
http://stuparbojana.blogspot.rs
