Vezah reči
u čahuru trajanja
pa sad u neprebolu
ćutećeg postojanja,
odričem se misli
i molim se
nedorečenoj sebi
da ne eksplodiram
čekajući u čekaonici
nepostojeće adrese
da me nešto
još uvek pošteno,
ljudskim rečima stvoreno
u delu tvoreno
Nedogledu ponese.
PUT ZA NEDOGLED – Dijana Uherek Stevanović
Prethodni tekst
Sledeći tekst
Dijana Uherek Stevanović
U životu sam svašta pokušala da budem - čekajući da odrastem... Igrala sam se rečima, maljala uljem po platnu, svirala, zavijala, čuvala sreću drugih, gradila nadu sebi i učeći na greškama, konačno sam shvatila - da je život najveća umetnost kojom se čovečanstvo bavi, jer život mi je poklonjen, srce ogromno - ponekad nerazumno, stih i pokreti kistom su mi samouki, sve u meni je neobično, ali životim se, mada često ne znam - KO SAM...