Večeras pišem tebi stihove,
dodirima misli spuštam
poljubac na tvoje usne…
Nedostaješ dušo i boli ova noć
i svaka naredna…
Daljina prožima prazninom,
slapovi tuge prigrlili moju
dušu, moja si želja i potreba,
nežnost koju ti šaljem
mislima. Piše pero,
baš onako kako duša diše,
olujna noć ne da mira.
Dobuje kiša na prozoru
kao moja suza, suzdržana, čista
i Mesec je tužan,
nema mu zraka,
luta, traži ti senu,
umesto mene miluje ti nežno
lice, da lep usniš san
i sanjaš mene, moje milo.
Rimuje pero stihove,
ti mirno spavaš,
naslanjaš glavu na grudi
druge, a ja te sanjam i želim,
u tebi sene moje
duše. Pusti me
u tvoje snove da
zaronim, da te volim
onako kako znam i želim.