Pucanj
Ž. P.
Prihvatanjem postojećeg stanja,
Lukavo si uvučen u igru.
Daleko su ona poimanja,
Što će barem ublažiti brigu.
Zajedno bi s ljudima da „sanjaš“,
Sa onima koji pišu „knjigu“
Punu“boli“ i “razočaranja”,
Za spomenik što će da ti dignu.
Ti si rode bio onaj talac
Svih njihovih lažnih ideala-
Verovo si: gost na vrata kuca.
Od njega bi istinu da čuješ,
Od koje se „dušman kleti“ truje,
A čuo si samo jedno-pucanj!
