Neargumentovane glasine, tračevi, primeri su koji oslikavaju posebnu vrstu komunikacije, pa je ovaj neformlni vid prenošenja poruka dobro poznat propagandi. U miljeu propagandista, literaturi, nazivaju se i psihologijom faktoida.
Faktoid je u stvari termin Normana Majlera, američkog pisca, koji je ovaj termin definisao kao ,,činjenice koje nisu postojale pre pojave u medijima’’. Propaganda savremenog doba faktoid definiše kao tvrdnju koja nije potkrepljena dokazima, zato što su tvrdnje lažne ili zato što za činjenice koje se odnose na neku tvrdnju nema izvora. Faktoidi se neretko prikazuju na takav način da imaju tretman istine. Kada ih propagandisti koriste kao tehniku, maskiraju ih u medijima kao neku vest ili ,,proverenu informaciju’’ ili laž za koju kasnije nema prostora kako bi se demantovala, te ispunjava svoj cilj. Ovakvi propusti se dešavaju zbog toga što publika ima sklonost da nekritički ,,upija’’ faktoide koji u velikom broju slučajeva imaju intrigantnu ulogu obelodanjivanja nepoznatih detalja iz života slavnih. Takođe, publika je retko sklona proveri faktoida iz drugih izvora.
Nastojanja medija za povećanjem tiraža, gledanosti, slušanosti ili sličnih rejtinga, pa i konstantna ,,glad’’ konzumenata tj. publike za novom zabavom, intrigama, doprinosi konstantnom kruženju faktoida koji se ,,hrane’’ jedni od drugih, sve do momenta dok za određenu temu ne prestane interesovanje.
Upotreba faktoida kao tehnike, može imati i organizovane razmere sa strategijskog gledišta, što je evidentno u politici kada faktoidi dobijaju oblike ,,šaputavih kampanja’’ u kojima propagandni centri pojedinih političkih partija namerno puštaju glasine i neproverene vesti u medije i to u svrhu diskreditacije političkih rivala. Ovaj fenomen se najčešće ostvaruje putem ,,pouzdanih izvora’’ ili ,,curenja informacija’’ iz određenih političkih krugova koji se mogu lažno predstaviti kao izvori faktoida.
Faktoidi su u stanju da cirkulišu duže vreme i to kao neka vrsta pogrešne zablude ili verovanja koja ostaju duboko ukorenjena u svest ljudi. Često su iracionalni i teško dokazivi kao pogrešni.
Jedna od izuzetno opasnih varijanti faktoida jesu i lažne optužbe, zasnovane na taktici projektovanja konstruisanih optužbi na račun nekoga da je učinio nešto što je u stvari neko drugi uradio ili nameravao da uradi.
Zašto su faktoidi naizgled bezazleni, puni apsurdnih tvrdnji, fantazija, zapravo moćno propagandno oružje?
Ljudi retko pokušavaju da provere istinitost tvrdnje faktoida iz razloga što tračeve čuju od nekog njima bliskog u koga polažu potpuno poverenje ili su u prilici da ih dobiju u nekom od medija kao vest ili činjenicu u koje u potpunosti veruju. Ako bi se neko i potrudio da proveri neki faktoid, naišao bi na prepreke u vidu ,,tajnih izvora informacija’’ ,,teorija zavere’’ ,,mističnog i magičnog’’ koje je nemoguće kritički proveriti. Ljudi prihvataju faktoide iz razloga što oni ispunjavaju više psiholoških potreba. Mnogi od njih su zabavno-intrigantnog karaktera i na taj način privlače pažnju konzumenata (na primer, da li je neka folk pevačica ugradila nove zube ili silikonske ipmlantate) pa im je zanimljivo da se bave… odgonetanjem zagonetki i prepričavanjem. Osim toga, faktoidi mogu biti vrlo privlačni ako se zasnivaju na fundamentalnim strahovima, na primer pitanja zdravlja, zagađenja životnog prostora, genetski modifikovanih biljnih kultura, špijunskih zavera.
_________________________________________________________________________
© Zabranjeno kopiranje,štampanje i prenošenje na druge portale bez saglasnosti i dozvole autora teksta!
