S obzirom da je propaganda komunikacijski proces, čiji je osnovni cilj da utiče na promenu ponašanja kod ljudi, ona pre svega svojim delovanjem proizvodi odgovore tj. reakcije na svoju aktivnost. Teorija definiše tri vrste odgovora:
– Oblikovanje odgovora
– Ohrabrivanje odgovora
– Promena odgovora
Oblikovanje odgovora podrazumeva proces kada se propagandista nalazi u ulozi učitelja koji svoje ,,učenike“ podvrgava procesu učenja kako da se ponašaju i u tom procesu svojim ,,đacima“ nudi nagradu za učešće u procesu. Ako njegova publika pozitivno reaguje na nastojanje učitelja, te dobija stimulativno ohrabrenje, propagandista će biti nagrađen razvojem pozitivnog stava njegove publike shodno temi procesa. Suštinski je time ispunjena potreba publike za ohrabrenjem pa je stimulacija adekvatno ostvarena.
Ohrabrivanje odgovora jeste iskorišćavanje već pozitivnog raspoloženja, stava publike nad kojom se vrši propaganda u vezi sa nekom temom. U ovom segmentu, propagandista vrši podsećanje publike na pozitivne stavove i time ih stimuliše za još jače demonstriranje njenih stavova, služeći se posebnim formama ponašanja. Većina današnjih propagandnih aktivnosti, upravo je zasnovana na ovom principu stimulisanja postojećih poželjnih stavova (primer: Apeli za humanitarnu pomoć, davanje krvi, donacije).
Promena odgovora, suštinski je najteži propagandni poduhvat zato što od publike zahteva radikalniju promenu ponašanja tj. pokušava da ih pomeri iz neutralnog stanja ka pozitivnom ili negativnom odgovoru ili ih navede da usvoje sasvim nove modele ponašanja. Srž problema kod ovog procesa je u tome što su ljudi prilično odbojni na promene, pa je propagandista na posebnoj vrsti zadatka jer je neophodno da ukoliko želi da publiku natera da izmene svoje ponašanje, mora da poveže ovu promenu sa nečim u šta ljudi veruju. Ovakav princip, zove se sidro i definiše početnu tačku za promenu jer obeležava nešto što je široko prihvaćeno od strane potencijalne publike i može se iskoristiti za trasiranje novog stava ili ponašanja. Sidra mogu biti uverenja, stavovi, vrednosti i grupne norme. Tu takođe spadaju i drugi oblici razvijenih društveno-kulturoloških stereotipova (mitovi, legende, verska uverenja, opšti moralni obrasci).
________________________________________________________________________
NAPOMENA: Zabranjeno kopiranje,štampanje i prenošenje na druge portale bez saglasnosti i dozvole autora teksta!
