spot_img

Propaganda savremenog doba: Kontrola informacija

prop8_kontrola_informacija_pokazivac

Jedan od bitnih faktora u slučajevima kada se posmatraju opšti propagandni principi jeste odnos propagande i informacije. Sa teorijskog, a i praktičnog stanovišta, često dolazi do mešanja ili zamene ova dva termina, te je neredak slučaj da se informacija i propaganda izjednače u značenju iako postoje znatne razlike između ova dva pojma. Problem nastaje iz razloga što je pojam informacije u svakodnevnoj upotrebi veoma neprecizan i rastegljiv termin, pa se koristi u razne svrhe, počev od informativnih emisija u formi vesti, na primer za prenošenje propagandnih poruka putem sredstava informisanja preko štampe, radija ili televizije, pa sve do različitih oblika usmenih obaveštenja, oglasa. U komunikološkom smislu, informacija je u stvari poruka koja u sebi nosi obaveštenje o nekom događaju, skupu ili ličnosti.

U komunikologiji se, teorijski, informacijom smatra svaka poruka koja ima tendenciju da ispuni svrhu svog emitovanja tj. da pruži tačno obaveštenje o nekome ili nečemu, te da izvrši instruktažu, odnosno pružanje stručnih uputstava o načinu izvršenja nekog zadatka. Osnovna težnja informativne poruke jeste da ona bude objektivna i kao takva zasnovana na stvarnim činjenicama uz primesu pouzdanosti.

Pomoću informacija, ljudi teže da steknu tačnu sliku sveta koji ih okružuje, da smanje sopstvenu nesigurnost, kao i da stiču znanja.

Informativna komunikacija treba da bude neutralna zato što je karakteriše ograničeno korišćenje jezika. Pod pojmom informativnog diskursa podrazumeva se komunikacija o određenoj temi koja je stekla privilegovan status, pri čemu taj status nije sporan. U suprotnom smislu, ako je takav status sporan, bez obzira da li se radi o pošiljaocu ili primaocu poruke, predmetni status komunikacije se teško može smatrati informacijom.

Informativna komunikacija se razlikuje od drugih jer njena svrha jeste uzajamno razumevanje podataka koji se smatraju odgovarajućim ili nekog koncepta za koji se smatra da nije sporan, odnosno nekih ideja koje su zasnovane na činjenicama.

Problem nastaje zbog toga što i propaganda koristi sličan način komunikacije, pa tako otvori prostor za mnoge prikrivene zloupotrebe. Razlika je u tome što svrha propagande prekorači utisak zajedničkog razumevanja. Propagandna svrha jeste, da promoviše konkurentne razloge koji su u najboljem interesu propagandiste, ali ne imperativno i u interesu prmalaca poruka. Nedoumice nastaju onda kada primaoc veruje da je neka komunikacija zaista informativna, a u stvari prima propagandne poruke, koje se praktično označavaju kao ,,bela“ propaganda (tekst 4 – https://www.pokazivac.com/propaganda-savremenog-doba-crna-i-bela-propaganda.html). Razlika između propagandne i informativne komunikacije, sastoji se u tome što plasiranjem delimično tačnih ili prilagođenih informacija ili koriščenjem metoda selekcije, propaganda vrši promovisanje specifične ideologije, pa takav proces nema ničeg zajedničkog sa klasičnim informativnim procesima. Kontrola nad informativnim tokovima može imati različite oblike, na primer – Od prostog zadržavanja informacija, odnosno plasiranja informacija u proces u nekom odabranom trenutku preko proizvodnje informacija u tačno određene svrhe, do objedinjavanja sličnih informacija kako bi se osvojila pažnja publike. Postoje dva načina preko kojih propagandista pokušava da ostvari kontrolu nad informativnim tokovima i to:

1) Kontrola medija kao izvora i distribucije informacija;
2) Prezentovanje iskrivljenih informacija koje samo prividno deluju da potiču od kredibilnog izvora;

prop3_kontrolainformacija_pokazivacŠematski prikaz procesa selekcije informacija (gatekeeping)

Jedan od češćih načina upravljanja informacijama jeste upotreba odabranih novinara koji se infiltriraju u medije, a zatim šire dezinformacije na određene teme (primer: Tabloidno-estradni časopisi u Srbiji). Ista stvar se dešava i kada pojedine interesne grupe (LGBT lobiji, politički lobiji ili kriminalne organizacije), osnivaju sopstvene medije kako bi preko njih širili lažne ili iskrivljene informacije na štetu svojih neistomišljenika. Takve i tako plasirane informacije, često su pune kontraverzi i pogrešno su interpretirane kako bi ostvarile kontrolu i dovele do upravljanja legitimitetom.

prop_kontrolainformacija2_pokazivac

_________________________________________________________________________

NAPOMENA: Zabranjeno kopiranje,štampanje i prenošenje na druge portale bez saglasnosti i dozvole autora teksta!

Nemanja Andrić
Nemanja Andrić
Rođen 9.12.1986. u Jagodini.Živi i radi u Beogradu.Bogato radno iskustvo u oblasti medija (radio),oblasti voditeljstva,produkcije i dizajna zvuka.Aktivan u oblasti marketinga i medija planiranja.