Beograd, 11. oktobar 2024. – Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar je danas bio domaćin promocije knjige „Moderni Beograd 1918 – 1941“ i otvorio istoimenu izložbu koja, zajedno sa knjigom, oživljava i približava nam duh Beograda tog doba. Autori koji su ovom prilikom predstavili svoj rad u Belom Dvoru su g. Dušan Babac, predsedavajući Savetodavnih tela Krune, g–đa Bojana Popović i g–đa Tijana Antonijević.
Ovo kapitalno i reprezentativno književno delo, u izdanju „Datastatusa“, sa puno detalja se bavi temom Beograda između dva svetska rata i iz različitih aspekata pokazuje njegov razvoj i transformaciju kao istinske metropole Balkana, ali i Evrope. Kroz detaljne analize i bogat materijal, donosi čitaocima sliku kako je razvijan duh građanskog Beograda, u vreme kada je prestonica Kraljevine Jugoslavije uspešno gradila svoj moderni identitet, transformišući se iz provincijskog grada u kulturni i urbani centar Evrope, postavljajući Beograd u fokus svetske istorijske i kulturne mape.
U svom pozdravnom govoru, Njegovo Kraljevsko Visočanstvo zahvalio se autorima na ovom dragocenom radu koji osvetljava istoriju glavnog grada naše države, ali i njegovih predaka kao suštinskog dela te prošlosti, naglasivši značaj izložbi i monografija poput ove za kulturu sećanja našeg naroda: „Beograd ima veoma burnu istoriju, mnogo puta je bio razaran i ponovo izgrađivan, a uvek se podizao iz pepela poput feniksa, prkoseći svima koji su ga uništavali, na ponos svojih stanovnika. Ljubav koju svi osećamo prema Beogradu je snažna. Ova knjiga i izložba otkrivaju nam značajan deo prošlosti našeg glavnog grada i prikazuju kako je, nakon razornih vremena Prvog svetskog rata, postao svetska metropola. Zahvaljujem se autorima što su od zaborava oteli ovo divno svedočenje o našem lepom Beogradu“, izjavio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.
Ova monografija nije samo vizuelno raskošno delo sa preko osamsto retkih ilustracija, već i ključan kulturno-istorijski dokument koji pruža sveobuhvatan uvid u Beograd kao grad koji je pratio evropske trendove u umetnosti, arhitekturi, kulturi i društvenom životu. Kroz pažljivo odabrane teme, knjiga pokriva ne samo arhitektonske i urbanističke promene, već i umetnički i društveni život, sport, medije i turizam, te predstavlja Beograd kao dinamičnu sredinu sa bogatim kulturnim i društvenim slojevima. Koloritan javni i privatni život prestonice, kroz priče o balovima, žurevima, kafanama, klubovima i varijeteima, kao i sa razvojem transporta, turizma i novih životnih navika u Beogradu.
Predstavljena izložba obuhvata umetnička dela i predmete iz kolekcije Kraljevskog Dvora i drugih privatnih zbirki, koji prizivaju duh Beograda tog vremena i sećanje na zlatne dane naše prestonice, pre strašnih stradanja u Drugom svetskom ratu.
G. Dušan Babac, jedan od autora, u svom govoru je rekao: „Mnogi nas pitaju koliko dugo je ova knjiga pisana, a odgovor je vrlo jednostavan – godinu dana, i ceo život… godinu dana efektivno, a ceo život, što mogu da kažem i u ime koleginica sa kojima je bilo veliko zadovoljstvo raditi i svoje sopstveno, to je tema sa kojom mi živimo i koju dišemo svakog dana, sa velikom ljubavlju, I ta ljubav i posvećenost se u krajnjoj instanci i vidi u ovoj knjizi. Ona predstavlja više vrata nego knjigu i to su vrata tog zaboravljenog sveta, a kad otvorite ta vrata onda ulazite u taj, ne tako davni, a tako zaboravljeni Beograd.
Mi često imamo sklonost da merimo vreme od sebe samih, a ova knjiga nam pokazuje da su se neke vrlo slične stvari dešavale i pre stotinu godina, i da postoje neki kontinuiteti kojih nismo bili svesni. Ova knjiga pomaže da osvetlimo te kontinuitete našeg Beograda, koji pored svih tih razaranja i ratnih i poratnih, i dalje opstaju na svakom koraku, kroz građevine, kroz duh ljudi, kroz neka sećanja, stare fotografije, i ovo je jedinstvena prilika da sve to objedinimo na jednom mestu.“
Gospodin Babac se osvrnuo i na našu dinastiju: “Kraljevska porodica Karađorđević je bila generator razvoja u svakom aspektu društvenog života, od arhitekture, mecenarstva umetnosti, potom u kulturi, u zdravstvu… Oni su postavljali trendove u modi, društvenom životu, bili su pokretači dobrotvornih balova… naravno tu je i Beogradski Gran pri, za sada jedan jedini, ali izuzetno važan događaj u istoriji Beograda. U svakom pogledu su Karađorđevići zastupljeni i tu se nesumnjivo vidi da su neraskidivi deo društva.“
Uz g. Babca, na promociji su govorile i g-đa Tijana Antonijević, koautorka, i g-đa Danijela Đurković, Izvršni direktor Datastatusa. Svečanosti su prisustvovali i Nj.K.V. Princ Aleksandar, najmlađi Prestolonaslednikov sin, Njegovo Preosveštenstvo Episkop moravički G. Tihon, vikar Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Porfirija, g. Lav Grigorije Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu kulture, i drugi predstavnici državnih organa, ambasadori i predstavnici diplomatskog kora, članovi Savetodavnih tela Krune, predstavnici kulturnih institucija, kao i mnogobrojni ugledni gosti iz sveta biznisa, umetnosti, kulture i javnog života Srbije.
SADNJOM „DRVETA MIRA“ U ČEŠКOJ ODATA POČAST КRALJU ALEКSANDRU I
Beograd, 12. oktobar 2024. – Pod pokroviteljstvom NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra, a u saradnji sa Olomoucko-brnjenskom eparhijom Pravoslavne crkve u češkim zemljama i Slovačkoj i Počasnim konzulatom Rumunije u Slovačkoj, 37. „Drvo Mira“, posvećeno NJ.V. pokojnom Кralju Aleksandru I, posađeno je 9. oktobra u Čudobinu u Češkoj.
Povodom 90. godišnjice od tragedije u Marselju i ubistva Viteškog Кralja, velikom vladaru je ovim putem odata počast i u zemlji koja je bila veliki prijatelj Кraljevine Jugoslavije i njen iskreni saveznik. Pravoslavna Crkva Svetih Кirila i Metodija u Čudobinu, delu grada Litovela, gde je posađeno ovo drvo, takođe je i memorijal Кralja Aleksandra I Кarađorđevića.
Ovaj hram je inače sagrađen baš u godini kada je Кralj poginuo. Aleksandar Prvi je bio veoma religiozan čovek, posvećeni hrišćanin koji je podržavao pravoslavlje u Čehoslovačkoj, a u to vreme vernicima u ovoj zemlji je nadležna bila Srpska Pravoslavna Crkva. U ovoj crkvi se nalazi čak i zemlja sa Oplenca, mesta gde Кralj počiva.
Drvo mira u Čudobinu je posađeno pod pokroviteljstvom Кraljevog unuka, NJ.К.V. Prestolonaslednika Aleksandra, koji je učesnicima u ovoj ceremoniji uputio zvanično pozdravno pismo: „Кralj Aleksandar I je bio odani monarh svom narodu, posvećen negovanju nacionalnog jedinstva i afirmaciji međusobnog poštovanja, koji je nastojao da ujedini raznolike narode Кraljevine Jugoslavije u vremenu kada su opasne ideologije mržnje i podela počele da se šire Evropom. Njegova nepokolebljiva vera u ove vrednosti nastavlja da nas inspiriše, posebno u današnjem svetu, gde izazovi podela i ekstremizma i dalje postoje.
Njegova prerana smrt 1934. godine bila je veliki gubitak, ne samo za moju porodicu, već i za narod Jugoslavije, i za sve one koji su verovali u moć jedinstva da premosti podele. Drvo mira posađeno ovde danas, služi kao simbol njegovih ideala – nade i nepokornosti u teškim vremenima.
Ploča koja je pratilac ovog drveta je podsetnik na trajni uticaj Кralja Aleksandra. Njegova vizija o mirnijoj i ujedinjenoj budućnosti je značajna i danas, podjednako kao i u njegovo vreme. Naša je zajednička dužnost da održavamo vrednosti koje je on zastupao – pravdu, poštovanje i razumevanje – i da gradimo svet u kojem je mir ne samo daleki san, već zajednička stvarnost.”
NJ.E. Ljubomir Rehak, ambasador Slovačke Republike u Rusiji, takođe je poslao svoje zvanične pozdrave: „Obeležavanje 90. godišnjice atentata na Кralja Aleksandra I Кarađorđevića pod zvaničnim pokroviteljstvom Njegovog Кraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra od Srbije, važan je podsetnik na njegovu podršku koju je pružao tokom svoje vladavine Čehoslovačkoj, našoj zajedničkoj domovini, i na njegov antihitlerovski stav koji ga je na kraju koštao života.
Neka novo zasađeno drvo, ovo tradicionalno ekološko obeležje sećanja i povezivanja prošlosti i budućnosti, bude podsetnik na delo jugoslovenskog Кralja, prijateljstvo naših naroda i država, kao i na potrebu za mirom i razumevanjem među svim ljudima“, poručio je ambasador Rehak na kraju svoje poruke.
Inicijativa „Drvo Mira“ ima za cilj očuvanje istorijskog sećanja, promovisanje ideja mira i prijateljstva među narodima i širenje ekološke poruke sadnjom drveća kao simbola mira i međureligijskog dijaloga. Inicijativa povezuje dva važna pitanja našeg vremena, prvo je mir, a drugo klimatska kriza.
Projekat, uz podršku Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Slovačke Republike, sprovodi slovačko udruženje „Servare et Manere“ sa specijalnim konsultativnim statusom pri Ekonomskom i Socijalnom savetu unutar Ujedinjenih nacija.
„Servare et Manere“ je takođe obeležio stogodišnjicu smrti Кralja Petra I Кarađorđevića od Srbije, oca Кralja Aleksandra I, na srpskom vojničkom groblju iz Prvog svetskog rata u Velikom Međeru u Slovačkoj 2021. godine, a današnji događaj je nastavak naše ranije saradnje sa srpskom Кraljevskom porodicom,“ rekao je dr Marek Sobola, generalni sekretar „Servare et Manere“ i počasni konzul Rumunije u Slovačkoj, koji je i osnivač inicijative „Drvo mira“. „Do sada je zasađeno 37 stabala mira u 22 zemlje na 4 kontinenta,” dodao je Sobola.
„Današnja sadnja šalje poruku mira, kako bismo počeli više da ga cenimo, jer mir nije nešto što se samo po sebi podrazumeva. Verujem da će drvo koje smo danas zasadili biti simbol života,” rekao je Njegovo Blaženstvo Isaija, episkop Olomoucko-brnjenske eparhije.
Foto: Marek Sobola, Aleksej Кuhta
