U organizaciji SO Bogatić, Narodne biblioteke „Janko Veselinović“i Kulturno obrazovnog centra, 20. 11.2o15. godine, sa početkom u 19 sati, održaće se promocija knjige „Sećanja na ljubav“ pesnikinje Milane Davidović – članice Udruženja balkanskih umetnika. Promocija će se održati u Svečanoj Sali SO Bogatić.
СТИХОВАНО СЕЋАЊЕ НА ЉУБАВ – Милане Давидовић (Драгељевић)
Испред нас је нова, четврта ниска стихова коју нам је поклонила песникиња Милена. Економиста по струци, а мајка по животном опредељењу, бирајући речи и нудећи нам стихове дуги низ година, отвара своје срце те тако гради емоцијама песничке мостове, а то је видљиво у насловној песми књиге „Сећање на љубав“.
Док те љубим нежно са песмом тишине,
вечношћу те чувам ја од заборава.
Ја бих у овим стиховима изоставила речи са и ја, али то је њен избор и потреба да се нагласи јачина осећања упућених њему, јер она живи сећања, она је сећање које се бори против туге које има у њеним песмама, мада и борбе због самоће која се угнездила у њој временом које је прошло.
Месец своје прсте кроз завесу пробада
Па се соба златним таласима кити
Док ноћ својим муком и тугом напада
Пожелим се негде од туге те скрити.
Сви се ми сећамо прве љубави, живимо је на тајновит начин и верујемо да је ту, без обзира што јој је рок употребе истекао, јер…
Све лакше би било кад бих могла знати
Да ли наде има волети изнова
Или све што осећам требам ја предати
Тој љубави првој што живи од снова.
Временом почињемо осећати терет година, али и страх због промена које су неминовне, а она их на сликовит начин опевава у песми „Страх“ и истиче како је већи губитак бити без љубави, тамо негде кад време истече, на самом крају кад живот метаморфозира, а љубав се утиша.
Не плаши ме време што немо пролази
Нити нове боре и ни у коси седе
Мене твога срца плаше путокази
Јер не знам који ће тебе да поведе.
Њена поезија је зрела, без наметнуте риме, ритмична, песничким сликама обојена и сетна, рекла бих исклесана вештом руком уметника, али то је одраз њеног дугогодишњег поетског искуства, јер прву збирку поезије под називом „У вртлогу сећања“ објавила је 2007. године, чији је издавач било Удружење писаца Србије, а тада постаје и њихов члан.
Да ли мислиш тајно моја
Да за тобом жеља вене
Да сви сати што умиру
Убијају успомене.
Друга збирка је објављена под називом “Кад мирише ноћ“, а могу приметити да и у овој збирци често опевава, ноћ, сан, јер вероватно је то време кад се посвећује мислима које се рађају стиховане у њој.
У самотној ноћи, у сићане сате,
Где казаљке броје, вечерњу дужину,
Ја и даље срцем, све помишњам на те
Распевавам своју уснулу тишину.
Да је он њена песма, не потврђују сам стихови које су део ове збирке, већ и треће објављене збирке под називом „Ти си моја песма“.
Не пуштам ја да те воде
Та времена непозната
Из груди те дахом роде
Сва дисања из ината.
Тачно је, она га не пушта, речима га успављује, гаји наду за бесконачност и воли га исписујући тако странице љубавним стиховима неког само њима знаног споменара.
Радујем се јако погледу твог ока
Па макар то било и са слике старе
Поветарцем поглед у мом срцу нежно
Разлистава наше тајне споменаре.
У збирци се налази преко педесет песама за које и сама песникиња каже да су оне увек исти списи, а на нама је да проценимо колико је тај исказ тачан, зато препустимо се мислима и уђимо у овај мисаони дневник, јер вреди ова борба срца због лепоте надања.
Све су песме моје – увек исти списи
Скривају у себи љубав једног века
Знам да већ одавно опростио ти си,
Али срце моје на мој опрост чека.
Дијана Ухерек Стевановић
