sve je tako prolazno
kao reč na dlanu
umorni starac jednom mi reče
dah na danu isposnika
što se opeče sa usana
iskazana reč mislioca
isprljani pogled dečaka
što se po pesku šepurio
zaboravio sam sve
ono što se od mene traži
poslušan nikad nisam bio
razmišljam svojom glavom
dok golubovi sleću na prozor
odlazim jer postojim priseban
razuman nesebično razmislim
gde je početak i kraj nevidljive
niti u spoznaji da samo postojiš
kao mrtvo slovo na papiru
drugi misle da su zauvek večni.
zapisani na gubilištu svoje senke.
