Ove godine usvojeno je 50 dece. Registrovanih usvojitelja u ovom trenutku je 721, a 305 mališana čeka na usvajanje. Porodični zakon, koji propisuje procedure usvojenja, donet je još 2005. godine. Brojevi malo pokazuju, ali mnogo znače onima koji čekaju da postanu nečiji roditelji ili deca.
Ko želi da usvoji dete, neka se spremi za dugu i verovatno mukotrpnu proceduru. Skoro 20 godina se u Srbiji zakonski ništa na tom planu nije promenilo.
„Usvojenje u javnosti izaziva brojne dileme, nedoumice i često oprečne stavove građana. Čini mi se da građani nisu dovoljno informisani sa nedležnostima institucije i šta usvojenje kao takvo za sobom povlači. U našoj zemlji ono je regulisano porodičnim zakonom, ali i nekim konvencijama. Ti propisi, prvenstveno porodični zakon, donet je 2005. Godine. On uređuje postupak usvojenja, i dalje je na snazi“, kaže Sandra Perić iz Komore za socijalnu zaštitu.
Nevladina organizacija „Šansa za roditeljstvo“, iako i dalje nema sponzora, krajem meseca otvara prvo savetovalište za usvajanje, koje bi, tvrde, moglo da bude od velike pomoći potencijalnim usvojiteljima.
„Savetovalište za usvajanje se otvara 30. Novembra. Veoma je potrebno da postoji zato što je puno ljudi koji prolaze kroz proces usvajanja ili o tome razmišljaju, a nemaju adekvatnu podršku na tom putu. Njima je potrebna svakodnevna podrška, najpre kroz pripremu dokumentacije, procenu relevantnih ustanova koje to rade, a to su centri za socijalni rad, pa nakon toga sledi čekanje na odgovarajuće dete. Sve to iziskuje dosta napora, a psihološki pritisak je veliki“, ističe Dragana Krstić iz Udruženja „Šansa za roditeljstvo“
Na taj način, zainteresovani građani mogli bi da se upoznaju sa administrativnim procedurama koje nisu jednostavne, ali i da dobiju neophodnu psihološku podršku.
„Često se postavlja pitanje u javnosti zbog čega je više onih koji žele da usvoje decu nego što je dece koja su podobna za usvojenje i zbog čega se toliko čeka“, naglašava Sandra Perić.
„Država bi mogla da skrati proces procene roditelja“
Dragana Krstić ističe da je savetovalište okrenuto ljudima koji prolaze kroz proceduru, ali da i država može da pomogne – da skrati proces procene roditelja.
„Procena mora da se obavi, ali da to ne bude godinu dana ili dve godine nego da se vrati na zakonskih šest meseci. Naravno, dobijanje podobnosti dece je ključna stvar, i to bi možda moglo da se ubrza, kako bi se proces usvajanja obavio u nekom razumnom vremenu“, ističe Krstićeva.
Sandra Perić napominje da postoje i određeni zakonski uslovi koji to parovi mogu da usvoje određenu decu.
„U pogledu godina, zakon propisuje da ne sme da bude veća razlika od 45 godina između usvojitelja i usvojenika, odnosno manja od 18 godina“, navodi Perićeva.
Najvažniji je interes deteta, pa se potencijalni usvojitelji iscrpno procenjuju.
Ove godine usvojeno je 50 dece. Registrovanih usvojitelja u ovom trenutku je 721, a 305 mališana čeka na usvajanje.
„U svemu postoji i faktor sudbine“
Posle procedura i administracije, dolazi stvaran život. O izazovima usvajanja deteta, ali i o tome da li biti usvojen nosi negativnu konotaciju, pogotovo u porodici koja je neprekidno bila izložena javnosti, govorili su u Beogradskoj hronici Ana i Petra Divac.
Ana Divac kaže da u svemu postoji „iks faktor“ i faktor sudbine.
„Kada se deca usvajaju, vi ih ne birate, oni vama daju dete. Kada smo je prvi put ugledali, instant smo je zavoleli“, seća se Ana Divac.
Iako se ne seća dana kada je usvojena jer je imala svega šest meseci, Petra kaže da se seća života u Americi sa mamom, tatom i braćom i da je imala potpuno normalno detinjstvo.
Izvor: rts.rs
