u to vreme još nisam bio dostigao svoju sadašnju visinu, zabeleženu u zvaničnim dokumentima. sa svima sam se nešto raspravljao i svi su me izbegavali.bio sam naoštren za diskusiju. imao sam svoje ideje i pratio ih kao pas tragač. nos mi je bio naboran od praćenja situacije. verovao sam iskreno da je u osnovi svega koncentracija. ha! skoncentrisan jednako svemoguć. bila je to moja formula. čim bi me ugledali svi bi bežali od mene. tog leta bio sam skoncentrisan kao jež u mleku. ozbiljno sam razmišljao i da se ženim.
bože dragi ( pisala si mi iz valjeva) sami smo na svetu. noću čujem veverice kako u snu grickaju trulu utrobu drveta ispred moje kuće. pre tri dana pala je zvezda u dvorište i trava oko nje je pocrvenela. odgovarao sam ti: dosadno je. niko me ne razume. jedino me drži pomisao na tvoje veverice. pisala si: miševi vole miševe, zmije vole zmije, a ja volim tebe. pčele moraju biti pčele a žene cvetovi, odnosno žene. odgovarao sam: shvatam neophodnost mnogih stvari ( ratova, poplava, pesnika, proleća, religija i okeana) ali ne znam da li postoji nešto izvan nas.
udala sam se za janka, odgovorila si kratko.
mama, kada saznaš za moju smrt… pisao sam.
na radiju su javili bombardovan je beograd.
kroz prozor je ulazio miris trave i pramenovi noći igrali su se sa zavesom.
plakao sam. plakao bolno i patetično.
