SARTI 2014
šta sve ne činimo da bi smo dotakli, stigli, pretekli, presreli, prevarili, sudbinu. suočili se sa njom.
velika radoznalost pred tajnom života, smrti, ljubavi, mržnje i neobjašnjivom hemijom koja nas pokreće, želja da se sve dovede u neki red, pronađe neka tajna veza između stvari, ljudi i pojava za nas, ovako sićušne a goropadne, jača je od svega.
kabala, gledanje u dlan, šolju, karte, pasulj…
horoskopi, gatanja, vračanja, snovi i predskazanja…
crne mačke, duboka voda, raskrsnica, gluvo doba, crven konac oko prsta, beli luk u džepu, prevrnute čarape…
urokljivi, vidoviti, duhovi, vampiri, čume, akrepi, sanđame, petli u zoru, sito na krovu, vojvoda na svadbi…
delom smo hemija a jednim delićem čarolija.
kada se u naše kratke živote, koje i onako ne razumemo, umešaju sve te emocije, simboli, strahovi, nada, vera, očekivanja, strepnja, mržnja i ljubav, kao kraljica i pokretač svega, kako onda naći odgovor na bilo šta što nas pokreće.
kako toliku energiju uspevamo da objedinimo i držimo pod kontrolom ispod ovog vaskolikog nebeskog šara.
a oko nas talasa i mikro i makro svet, kosmos, zvezde, magnetne sile i kosmičke magline, duboki okeani i visoke planine i, naravno, svet reči i opsena. sve to izmišljeno i nepostojeće.
pitamo se: kako to sve zaista funkcioniše. odakle dolazimo i gde odlazimo.
kraj toliko pitanja ovaj dan izgleda tako jednostavno, mirno i nestvarno, jer izgleda da je to, nešto, što ne razumemo, to što je oko nas, u nekom skladu koji ipak neko razume i upravlja njime.
svet mističnog, svet mrtvih i živih, pomešan u istu priču, tuga i radost, svet opipljivog i pretpostavljenog, čarobnjaci i vilenjaci… su samo zadivljujuća čestica nekog dela našeg života, bez koje ništa ne bi bilo kao što jeste.
možda je od svega ipak najlepše to što je sve ovo oko nas velika tajna.
tajna koja je i iza i spred nas i stalno nas tera da se osvrćemo oko sebe, radoznali u beskraju, i stalno nas zove da se krećemo i napravimo još jedan, novi, korak u to veliko, u to nepoznato.
