vaseljena
Na autobuskoj stanici pada sneg
u ostalim delovima grada je leto
ako sutra putuješ za Beograd
ponesi toplog čaja u termosu
možda su putevi zavejani
Kragujevac je noćas u noći
Beograd je u noći
Pariz u noći
Rim, Pešta, Beč
u Moskvi pijane baćuške
igraju kazačok
dežurne apoteke svetlucaju
na periferiji Smedereva i Niša
taksisti dremaju na stanici u Ljubljani
vozovi putuju, putuju
pijani luduju, luduju
i u raju je noć
bog sedi na prestolu od cveća
boginje ga umivaju nektarom
ostarilo se – misli bog
umornim glasom pita koje je godišnje doba
mešovito – odgovara hor devica
i smerno obara pogled
miriše šeboj u baštama
mladih udavača
u staračkim domovima
usamljene bakice pišu ljubavna pisma
starim ljubavima
u očekivanju nečeg lepšeg
menjaćemo svet
porušićemo robne kuće u kojima
prodaju skupe cipele
u kojima su siromašni još siromašniji
osvetlićemo mračne ulice
u kojima žive lepe devojke
i psi oštre zube
na švalerima početnicima
ako ujutru kreneš za Beograd utopli se
jutra su obično hladna
autobusi obično kasne
a možda su i putevi zavejani
nikada se ne zna
ponesi toplog čaja u termosu
leto je varljiva pojava
ponesi album sa starim slikama
somotno jastuče za pod glavu
ponesi ceo svoj život u koferu
ponesi svoju sobu
otirač ispred vrata
trafiku ispred zgrade
ako kreneš za Beograd
ponesi i ptice sa prozora
i ovu noć
ovaj san
jer samo to što stvarno jesmo
ima nekog smisla
ostalo je sve nesporazum
u očekivanju nečeg lepšeg
sve će postati samo prah
samo zemlja
i vaseljena
rasplinuta svetlost
ili velika suza
