„ribice u akvarijumu – nemi drugari“ –
(detalj)
Znam da i vi po nekada ostanete sami. Šetate po sobi, gledate kroz prozor, skuvate kafu ne bi li taj nemir, taj kamen u stomaku, razbili. Čini se da vam je sreća okrenula leđa i da se sve što je lepo drugima dešava, da ste isključeni iz igre, nepotrebni, i pitate se gde ste pogrešili, zašto vas je život prevario i nepravedan je prema vama.
Oko vas su vaše stvari, uspomene, knjige koje su vam poklanjali, suveniri, ribice u akvarijumu – nemi drugari, mačka na terasi. Zapalite cigaretu, poslednje utočište.
Dan je nekako bezličan, više dekorativan. Cveće u vazi je uvelo i lagano sipi po stolu. Uhvatio vas je onaj neobjašnjivi trenutak besciljnosti, osećaj usamljenosti koji svi imaju po nekada. Mali strah zalutalog u šumi pokraj grada.
Ali, samo da znate, oko vas se ništa nije promenilo. Svi su tu.Telefon samo što vam nije zazvonio. Neko upravo kuca vaš broj. Polako. Opušteno. Bez panike i samosažaljenja.
Stavite kafu, slušajte pesmu koju volite. Da li je sve moglo drugačije ili bar malo drugačije. Ko zna? Ja mislim da nije. Sve što se dogodilo i moralo je da se dogodi. Svi ti rastanci, nesporazumi. Valjda tako treba. Mora.
Izađite u grad, prošetajte, onako, bez cilja. Naručite piće u prvom kafiću i, videćete, naićiće neko. Poznanik, prijatelj, stari drugar. Možda je neko od njih iz istih razloga krenuo u šetnju gradom. Popićete piće, razmeniti informacije i, biće bolje. Ništa se nije promenilo.
Svako u ovoj igri ima svoju ulogu, svojih pet minuta nemira, tuge, osećanja napuštenosti. Belutak na dnu reke.
Ovaj dan je samo malo iskušenje pred mnoštvom detalja, mali umor pred vremenom koje vas čeka iza prvog ugla, puno iznenađujuće lepih stvari, radosti, susreta.
Ne treba se predavati jer – šteta je „ nepovratna šteta“, kako je, u svom neponovljivom zanosu, govorio Rade Šerbedžija, dok ga nije odneo veliki mutni talas Amerike da igra Ruse sa govornom manom u dosadnim esade filmovima.
Dan još traje. Ni jedan trenutak svog života ne treba prepustiti drugima.
Samo je danas danas. Zato ne štedi sebe. Izgori.
Treba biti skoncentrisan i prepoznati ono pravo. Sve ostalo je pitanje volje, vere i veštine.
