„JOŠ MALO, SAMO MALO, PA ĆE ZVEZDE POČETI DA BLEDE
I NAŠ ĆE GRAD KAO NOJEVA BARKA UPLOVITI U NOVI DAN“
*
volim male gradove
gde su centar i periferija prve komšije
volim pogled sa desetog sprata
blago svetlucanje grada pred gašenje dana
volim da razmišljam o tome gde su i šta rade
svi ti ljudi oko nas
sada, kada se rastajemo od još jednog dana
našeg života
bez većeg razloga
ne ulazeći u suštinu stvari
*
svaki dan se broji, piše, pamti
svaki, jer ovo je naše vreme
drugo nemamo za ovaj život
iza toga je duga senka koja će nas zauvek prekriti
odneti u nešto daleko, nepoznato
gde ćemo se jednoga dana
ponovo sresti
*
čuvajte i negujte svoje lepe uspomene
čuvajte ih kao bisere, dragocenosti
da imate čime da trgujete, da se menjate
kada dođu dani tuge, praznine i usamljenosti
*
grad nam je posiveo, smanjio se, zamaglio, pa sam za trenutak pomislio
kako je sve drugačije i da će se nešto čudno dogoditi
a onda vidim kako veselo svetlucaju prozori vaših stanova
soliteri se gube u izmaglici, gore, negde, iznad nas
izgledaju kao prhnulo jato ptica
i mislim: dobro je, dobro je prijatelji,
tu smo, svi smo na broju
plovimo kroz ovu noć kao veliki brod
noseći svoje živote na leđima
kao u vojničkom rancu
spremni za nova iskušenja i pobede
