PTICE I GUSENICE
Halo, dobar dan.
Ko je to?
Pa ja.
Izvini, ne radi mi mozak, nisam te poznao.
Izvini ti. Rano je. Samo vi penzioneri i studenti spavate duže.
Ma ne. Budan sam.
Šalim se naravno dragi prijatelju. Znam da si vredan i odgovoran. Da si uvek budan. Ko Čvorovići. Ostalo ti iz onih vremena.
Misliš samoupravljačkih?
Pa ne baš to, ali tu negde.
Kako si ti?
Super.
A tvoji?
Dobro.
Pozdravi ih.
Hvala. Negooo, zovem te zbog OVOGA.
Šta OVOGA?
Pa ONOGA.
A, to? Pa ne bi ja o TOME, znaš…
Čujem pričaš okolo da nešto nije uredu?
Ne bi trebalo o tome da pričamo. Odbačeno, nije uzeto u razmatranje. Ja sam mislio…
Šta si Ti mislio?
Nemoj da me prekidaš, ja sam…
Šta Ti? Šta TO nije uredu?
Pa nije uredu.
Šta!? Reci mi šta.
Ja sam čovek koji ima neke godine i neću da me neko sutra…
ŠTA?
Proziva.
Slušaj. Ja ne mislim, ja znam da je to sve uredu. Sigurno. To što ti i tvoji, a ti znaš koji, forsirate neku drugu priču i gmižete kao crvi okolo…
Nemoj da mi pretiš!
Izvini. Ne želim da ti pretim i da te uvredim. Pričam ti drugarski. Nisi ti kriv. Stvarno. To što ponižavaš sebe to je tvoja stvar, što ideš po svoje mišljenje kod drugih, tvoj problem, ali ipak, moj prijatelju, ovo nije vreme kada šljakeri treba da odlučuju o tako važnim stvarima.
Šta si hteo da kažeš?!
Ništa nisam hteo. Već sam ti rekao. Nisi u pravu. To što pričaš nije tačno.
Ti ćeš da mi kažeš!
Ne nego Pera. Ti si prošlo vreme. Ima onih koji ne misle kao ti. Kao Vi. O ovome ćemo tek da pričamo.
Pretiš mi!?
Ne zasmejavaj me. Naravno da ne. Preti se ljudima a ne gmizavcima, crvima, poltronima, gusenicama…
Ti vršiš pritisak…
Slušaj dragi moj prijatelju, samoupravljanje je odavno istorijska kategorija, sa njom i ti i ta tvoja ekipa koja muti i vrti okolo.
Eto, vređaš.
Rekao sam ti, možeš da uvrediš samo čoveka.
A šta smo to “mi”.
Vi!? Vi što idete po svoje mišljenje i pamet kod drugih, koji ga nemaju dovoljno ni za sebe, koji misle da je biti pokvaren poltron i poslušnik vrhunska pamet, mudrost, lukavstvo. Koji preziru svoje gazde i naredbodavce, iza leđa, a pred njima se pretvaraju u kišne gliste i puževe golaće.
Pretiš?
Ne pričaj gluposti. Što se tiče tvog neznanja samo ću reagovati administrativno a što se tiče tvog daljeg štetočinskog ponašanja i brukanja, reagovaću oštro. Ti i ja, i ti tvoji, više ne možemo u isti čamac, na istu stranu, na istu obalu.
Jel tako?
Tako dragi druže. Možda ste vi uvek na suvom ali stvari ne menjaju gusenice nego orlovi.
Preletači a?
Dobra fora. Niti si školovan, niti brazovan, Mala si uplašena buba štetočina koja ide uza zid i tamo gde je usmere prutićem. No, no, to ne sme, ovamo može, tamo se ne sme. Na kraju, Bubo, završićeš u slivniku. To što bude bučno padalo na tebe nije vodopad, nije Nijagara, to što ćete odneti, tamo, gde pripadaš svojom sićušnom pameću, to će biti voda iz običnog plastičnog kazančeta.
Ovo ću da napišem i da predam gde treba. Prijaviću te. Ti si mene probudio, vršiš pritisak i pretiš.
Slušaj Gusenico, niti ti pretim, niti me briga da vršim pritisak na tebe, ali dosta mi je vas balvana koji odlučujete. Izgleda da me nisi čuo i ne razumeš. Nisi u pravu za ONO.
Ja čitam šta piše.
Ništa od tebe ne tražim, samo da proveriš da li si u pravu. Prijateljski. Dočekao si me rečima: “ ti vršiš pritisak na mene, ti mi pretiš, ja ću da prijavim, ja znam ti ne znaš” i sl. Zato ovako reagujem inače ništa nemam protiv takvih kao ti.Vas će sve uskoro ionako da odnese prvi povetarac, nadam se.
Ti čitaj kako ti hoćeš a ja znam svoje. Za sve vas me bre boli d…
Baš lepo. Hvala ti.Okej. Nisi ti kriv. “ Nije ON kriv, mi smo g….“ Ovo je citat iz filma, ako si gledao. Niko nije kriv. Što bi ti bio. Napiši šta god hoćeš. Neka vam je sa srećom. Uspeli ste i ovog puta.
Šta?
Da budete na pogrešnoj strani, na strani onih koji vas otvoreno mrze, pljuju i smeju vam se u lice, da budete protiv sebe, da budete gusenice. Ali od vas će ostati samo fleka na putu. Vi ste prošlost.
Pa ko će to da nas zgazi.
Ne znam. Danas svi brzo voze. Već ste već zgaženi ali odozdo, iz prašine, gde ste odgmizali, i ne vidite.
Reci mi ko? Da znam, da se pripazim.
Samo se ti zavitlavaj. Bilo ko da bude isto će se zvati – Vreme.Vreme kumovi. Ono sudi.
Još ćeš i da me nasmeješ. Znaš koliko me zabole za takve kao što si ti, koji tako misle. Mnooogo.
To što ste poltroni onima koji vas godinama gađaju jajima, i to mućkovima, kamenjem i ružnim rečima, je samo dobar razlog da vas još više preziru. Ali, imate sreće.
Stvarno?
Da. Ni oni nisu mnogo bolji od vas.
A ti si bolji?
Izgleda, nažalost, da nisam. Da jesam ne bih bio tu gde sam i ne bih sada sa tobom tupio ovoliko dugo.
Sve ovo imam da napišem i predam gde treba.
Naravno, ne sumnjam Čvoroviću. Tako se navikao. I dodaj, začini, zabiberi. Nije ovo ništa što ti rekoh, da me ne mrzi još bih ti trunio, ali nemam kome ni zašto. Putuj. Ti si umislio izgleda da si neka vlast, šta li. Da ti se može.
Sramota bre. Ovo što pričaš.
Tako je. Sramota! Ali: „Nisi TI kriv MI smo krivi“. I, hvala ti.
Na čemu?
Što se raspituješ za moje. Preneću im pozdrave. I ja brinem za tebe. Dugačka je Lajkovačka pruga.
Opet ti. To opet neka pretnja?
Sačuvaj me bože. Naravno da ne. Čak si mi simpatičan. Ali ovo nije tvoje vreme. Isteklo je. To što radiš je slugeranjski i nije časno, nije posao, nije odgovornost i vlast. Pazi se jer kao što ti rekoh maločas, drugo je vreme. Svi mnogo brzo voze.
Ko to?
Svi. I ne vide siću, ne vide narod. Žure.
Gde?
Znaš ti.
Ne znam, a voleo bih.
Tamo gde ti nikad nećeš stići, a verujem ni mi. I ako stignemo neće imati mesta za stolom. Samo pored. Da donosimo pivo i sokiće. Da služimo.
Ti si skeptik znači?
Nisam skeptik Načitani. Nisam. Ali ako ti o nečemu možeš da odlučuješ onda sam zaista zabrinut. I to ozbiljno.
Tako znači ti…
Izvini, ništa lično. Odjavljujem se. „Orao pao“. Isteklo nam vreme, pala zastavica. Zbogom.
