“ gosn direktore, što kaže moa mileva, pa kuj je video vajdu od činovnici“
Halo! Dobro veče!
Ovde Mile, Mile Stamatović. Onaj iz nabavke.
Jeste taj. Zovu me Mile Jež. Zbog frizuru a i zbog žene. Volim žene. Šta da se radi, živa duša.
He he, ja sam vi ki jež na četku, ali nije bitno gosn direktore i što bi rekli i tako dalje. A što se tiče snalaženja u kolektiv, tu sam vi ki slon u staklarsku radnju. Pa ne snalazim se s ovi poltroni, pa vas zbog isti da izvinite gosn direktore i zovem.
Izvinte ako sam ve probudio ali moraaam. Napatilo se to, razmnožilo. Pa cinkaroši gosn direktore! Ima ih ko pleve.
Iz pouzdanih izvora znam da vam je jedna osoba, a vi znate koja, jutros pričala za onu osobu, a vi znate za koju, da je sa mnom u ilegalnim odnosima, tojeste u šemi. Ali to nije tačnoooo!! Ja ne bi da se to odrazi na moju budućnost i karijeru. Jeste, Mile se zovem. Iz nabavku. Pa ja sam već doguro do pomoćnika magacionera i ne bi da mi sada cinkaroši i mutivode podmeću nogu u daljem toku razvoja.
Ja sam pošten čovek i ne petljam se u tuđe poslove. To svi znaju. Pa mene ceo komšiluk zove „moa Mileva“. Zbog moju ženu. Šta da radim. Taka mi uzrečica. Svaku rečenicu počinjem sa „što kaže moa Mileva“ pa me tako prozvali. He he, šta da se radi.
Ja nisam ko šef Zoza, jeste Zoran Sikimić, jeste, onaj što ga zovu, dizvinete, Kure Nanino. Ma imala jedna pre vas, bivša konobarica Slavka, koja je avanzovala do šefa smene jer se slizala s Zozu a bila starija od njega ohoho. Pa to je bilo prevršilo dara meru ! Ona ga je pred svima javno zvala Kure Nanino i pevala mu za osmi mart na uvo pesme od Seke Aleksić. Pa šta smo mogli gosn direktore? Svi smo bili zgranuti!
A i vama su dali nadimak. Hi hi. Ma nema veze. Cara se setila. Cara iz pravnog sektora. Ona visoka, lepa, ta, sa izlogom na pluća. He he. Ma nema veze, pa dobro ajd, ko će vi kaže ako neću ja. Naši smo. Pevčić. Kaže: el stigo pevčić, el otišo pevčić, nemoj te kljucne pevčić. Ma nije to ništa gosn direktore. Tako se šale dokoni činovnici. Kako što dokoni. Pa što niki ništa ne radi! Će se potruju sa kafe i cigare. Što kaže moa Mileva: ko je video vajdu od činovnika. Da nije nas, ovi prostaća, da rmbamo, svi bi pocrkali od gladi. Ma neeee. To se ne odnosi na vas . Drugo ste vi.
Kaže pre neki dan ovaj ekonomista Raka Đekić: eeeee kad se nađe vila u čem nije bilaaa, i sve gleda u vaša vrata. Ma nemoj se sekirate. Valjda ste i njega nešto kljucnuli. Hi hi. Izvinjavam se.
Ja ne volim da cinkarim i vodim abrovi. Samo sam hteo da ova osoba koja je pričala za mene i onu osobu ne utiče i ne pravi lošu sliku o meni. Ti cinkaroši će nam dođu glave. Što kaže moa Mileva: izvinte ako sam vas nešto dekuražirao.
Nikog vi ne slušajte. Samo kljucajte i čvrsta ruka. Jer ima nas koji smo uz vas. Jeste, Mile Stamatović iz nabavke, popularno Mile Jež, a ima i drugi, koji vam ne misle dobro… ma nema veze, pa eto baš kad me pitate – šofer Tasa! Pa broji vam svaki zalogaj i svaku čašicu kad idete na put, ki da snima. Pa eto a mi drugi, mi ovi uz vas, ne umemo da se nametnemo. Ćoškarimo. Šta da se radi gosn direktore.
Al ne brinite. Sve će biti uredu. Ma mi smo jači. Ne damo mi vas gosn direktore. Vi ste nam i otac i majka, uzdanica za bolja vremena, a ovi poltroni i cinkaroši mogu , što kaže moa Mileva, da pocrkaju od muke.
Pa tako je direktore, izvinite ako je bilo kasno, pa jeste, naravno, tako je. Kad god zatreba. Trepnite tu sam. Mile Jež. Naravno. Ako treba i krv. Da. Samo pozovite. Što bi se reklo mi smo naši. Iz istu smo firmu. Tako je. Jeste. Laku noć gosn direktore. I prijatnooooo.
