izašli smo u noć da se proveselimo
pijani kao breskve u našem kraju
izašli smo u noć da krademo pesme sa drveća
pijani kao polivači ulica pred zoru
smeli kao san ludi kao pamćenje
usamljeni kao stolice u izlozima
tužni kao jedina ulica u provinciji
izašli smo u noć da pevamo i razbijamo flaše
a noć se naša baš te noći utopila u reci
a noć se naša baš te noći udala za vatrogasca
popili smo piće
razbili flaše
otpevali pesme
a onda se vratili
svojim rumenim ljubavnicama
zelenim uspomenama
smrt se cerekala odlazeći niz ulicu
dok su joj iz džepova ispadali
dugi dani puni dosade
izašli smo u noć
išli kroz noć
vratili se u noć
i ništa se nije promenilo
samo nam je tuga postala veća