“ zaboravljeni heroji zaboravljenog vremena“
Golub je visoko kvalifikovani radnik, autolimar. Jedne noći su mu zakucali na vrata i postao je tenkista. Ovo noću je bilo nepotrebno jer je Golub Šumadinac, patriota, i odazvao bi se pozivu i danju. Golub mnogo radi a malo ima. Stanuje privatno, ima sina i ženu koja ne radi, stare roditelje na selu, kojima svakog vikenda pomaže, da se dedovina ne zatravi. Ali domovina zove i Golub autolimar očas postade borac, jurišnik, tenkista. Jankovci, Orolik, Vukovar, vodotoranj, front, prva linija, rovovi puni vode.
Kod kuće, gazda kao gazda, dao otkaz, stvari su selile komšije, po kiši, pola propalo. Žena se razbolela, otac na samrti. Ali, šta ima preče od domovine? Od vodotornja. Zar je preči jedan Golub šumadinac?
A onda se Golub vratio. Stigao tenkista i heroj. Kao što je za noć postao tenkista tako je ponovo postao radnik na ulici, podstanar sa dugovima do guše. Zamišljen luta Golub ulicama i kombinuje po glavi kako da se razduži, kupi frižider, zameni bojler. Oni što su ih slikali po novinama nestali, imaju preča posla. Još brine da ga neko ne proglasi za zločinca sad je to u modi.
A onda, ko zna odakle, u centru grada pisnu pištaljka i trgnu Goluba iz teških misli. Dok trepneš oko njega neki golobradi klinci, milicajci. Dok trepneš trojica. Uši da mu odgrizu. Jedan ošišani uneo mu se ulice: prešao si preko pešačkog prelaza na crveno! Peške! Auuu strašnog li prekršaja misli tenkista Golub, smeje se VK radnik Golub. Još si i drzak, smeješ nam se, nemaš isprave – razgalamili se oni klinci milicajci. Smeje se Golub: šta si mislio da će buklijom da te dočekaju, hvala da ti kažu što si u blatu spavao, što ti mesecima kapalo za vrat, što si drhtao po onim kukuruzima i plakao nad slikom svog jedinca? Znaš li ti Golube stoko gedžovanska šta je bre pešački prelaz?! Piši mali, piši, ovakve što ni ulicu ne umeju da pređu treba sve pohapsiti. Takvi su po Srbiju najopasniji.
Eto, nekada su tenkisti i mitraljesci bili junaci u čitankama a danas zabrinuti podstanari iz našeg komšiluka. I to je život.
Velika senka iznad nas. Često nedodirljiva i nerazumljiva.
