„konfuzni detalji iz sećanja autora ove tužne priče“
breht se pretvorio u lovca na nelogičnosti. dobro poznaje lokalnu geografiju. raspored ulica, firmi, prodavnica i to, kao prefinjeni lovac – manijak, nepogrešivo dovodi u vezu, pitajući se da li njegov bolesni um (uticaj američkih đubre – filmova) funkcioniše na nivou genija ili prosečnog ludaka. sledeća faza bi trebalo da bude lagano pretvaranje u serijskog ubicu. pita se, kada bi bio siguran da ga ne bi provalili, da li bi sve te potencijalne, svejedno stvarne ili umišljene dženine ljubavnike, ubio bez griže savesti i zakopao u parku ili tranžirao i hranio pse lutalice a posle mirno sedeo u bioskopu i grickao semenke.
za danas je aktivirao smor apotekara. da vidimo šta je tu nelogično i šta dovodi u vezu aktivnosti pomenute dženi i navedenog gospodina smita: godzila u brehtovoj glavi se budi, pretvara se u poaroa, šerloka holmsa, agatu kristi, i baba zorku sa prvog sprata. dakle: prodavnica u koju se dženi ovog dana zaputila u pravcu je firme ružnjikavog apotekara. zanemarljivih par stotina metara udaljenosti. to što kupuje ima i u prodavnici preko puta svog stana a mogao je da kupi i neko drugi. ljubaznim glasićem mu se javlja i kaže mu gde se nalazi.
i ja sam tu, nedaleko od tebe, za nekoliko minuta ću da svratim da se vidimo i odemo na piće, kaže breht.
tog, inkriminisanog, trenutka dženi postaje nervozna i užurbana: žurim, čućemo se, ćao.
sve je jasno. tu u blizini je i hotel u kome je nekada radila bivša brehtova ljubavnica a sada, vidi čuda, jedna od najboljih dženinih prijateljica. treći put mu se u poslednjih nekoliko dana javlja baš iz te ulice. zašto? grozna sumnja razara brehtove moždane ćelije. zločeste misli počinju da vladaju njegovim umom. to više nije on! broj potencijalnih ljubavnika, odnosno potencijalnih žrtava budućeg serijskog ubice brehta, sve je veći. jednoga dana neko će o ovome snimiti film, prolazi mu kroz glavu.
vreme je za šišanje. upada u prvu berbernicu. penzioneri, koji se svaki dan šišaju, iz dosade, dremuckaju po ćoškovima. uzima novine i pažljivo, nenametljivo, preko novina kruži pogledom po facama u berbernici. he, he, nikad se ne zna.
dok posmatra ove kolekcionare lekarskih recepata, legende bolničkih i ambulantnih čekaonica, seti se: kada je na vrata njihove porodice zakucala boleština, imala je plave oči kao din martin, belu haljinu kao merilin monro, struk dženifer džons, pa je, dobro se seća, pomislio: moja porodica liči na zlatne dane holivuda.
