„A jel vidiš da je već bolje?“
„Ne vidim!“
Račun za struju je ogroman, svi telefoni su ti isključeni, auto se pokvario, majstori se odomaćili u kući…
Ne brini, biće bolje, biće sve uredu, sve dođe na svoje mesto.
Na poslu si dobio nekog politički podobnog za direktora. Prati te, proganja, goni, reži, srećom suviše je glup da bi te ujeo.
Ne brini, biće bolje.
Najezda cinkaroša, poltrona, uvlakača, loših, beznačajnih ljudi, onih istih ali sada drugačijih, demokratski razularenih, oplemenjenih demokratskim porivima iznutra, iz sebe samih…
Ne brini, biće sve uredu.
Budale uvek dođu na svoje mesto. Same. Samo ih pusti da se ističu jer tako će brže i više i lepše doći do izražaja njihova glupost.
Zdravlje ti je klimavo, grip, zapaljenje pluća, sinusi…Već pomišljaš da si im se nešto lično zamerio. Stiže poziv od sudije za prekršaje jer pre pola godine nisi nekog negde na nečemu video, propustio,nema veze, sijalica na ulici je pregorela baš ispred tvoje kuće, tvoje kapije.
Ne brini.Biće bolje, biće sve uredu.
Oni koji ti duguju, tuguju, luduju, putuju, zaboravljaju a tvoji računi su sve veći, rastu, gomilaju se, dobijaju naučno fantastične dimnezije.
Ne brini, biće sve uredu.
Tvoj tim gubi utakmice, televizor ne hvata samo one programe na kojima si počeo da pratiš neku seriju ili je tu najlošija slika.
Ne brini, biće bolje.
Nestalo je struje upravo u trenutku kada počinje utakmica koju čekaš ceo dan, kvarcna peć lagano se gasi, hladni vetar kidiše na prozore, noć se spušta pada na grad vrtoglavom brzinom.
Ne brini. Biće bolje, biće sve uredu.
Ribica u akvarijumu je uginula, psa ti je udario automobil, baba ti je na samrti a rođaci te pozivaju na svadbu dok prebiraš poslednje pare po novčaniku i preostalu situ iz piksli.
Ne brini, sve je pod kontrolom.
Tvoja deca sve više liče na „simpson decu“, posvađao si se sa bližom familijom, dalju i ne poznaješ, na plafonu se sve više ističe lepa, vesela, umetnički oblikovana šara, dobar znak da je komšinica iznad tebe opet otišla kod majke a zaboravila da zatvori slavinu iznad sudopere. Neko je opet parkirao ispred tvoje garaže.
Nema veze, parkiraj i ti ispred tuđe.
Nema veze ako te ujutru sačekaju izbušene gume, nema veze, ne sekiraj se, time se ništa ne rešava. Smej se naprotiv, jer, već znaš, biće bolje, biće sve, ama baš sve, uredu.
Evo, već je počelo.
Njima je bolje. Oni su veseli jer je njima bolje i naljutiće se ako ne delimo njihovu radost i sreću, mi, njihov narod, koji je baš to i hteo, baš tako se izjasnio da njima bude bolje.
Ali to je daleko, to je visoko.
Osvrni se oko sebe. Tvoj drug iz škole, i to onaj sa kojim su te čitav život roditelji poredili, postao je direktor! Pa zar to nije lepo, za radovanje.
Tvoj prvi komšija kupio je nov automobil. Prekrasno! Pravi razlog za iskrenu sreću. Kolega iz kancelarije sa porodicom putuje u inostranstvo, šef je kupio novo odelo a direktor ima novu ljubavnicu, jednu divnu osobu.
Pa jesam li ti rekao da će biti bolje, da će biti sve uredu.
Samo ćuti i trpi.
Ima ko o tome da brine da mu sada ne pominjem ime.
