„nebo na rame, vetar u kosu. putuj.“
Poslušaj me, prašinu duboko uvuci u pluća, pripremi se. Kreni iz prve, na kvarno, troskokom.
Budi lukav, budi jazavac. Tabane u džepove, nebo na rame, vetar u kosu.
Sevaj. Putuj, tragaj. Nađi ono što je tvoje. Bori se.
Nikad nije kasno. Ima nas mnogo ali još ima mesta.
Život je za mnoge, za posmatrače, za autsajdere, gubitnike, čista uvreda. Direktna. U aperkat, u pleksus.
Situacija je na samrti. Oko tebe su ljudi koji se bore za svoje jadne karijere, za demokratiju u četiri oka.
Ljudski faktor je podbacio. Planeta je kompromitovana. Svemir nas ne želi. Nihilisti likuju.
Narod je bezglavi mitski pas koji od drugog čeka da mu baci kosku.
Istorija je zbir ponovljenih situacija.
I zato, bori se, kreni, sada, odmah. Ujedaj i grizi na prvu loptu.
Pusti druge da mašu repom.
Niko i nikada kolektivno ništa nije promenio, ništa bitno. O tome se radi.
Autobusi i dalje kasne, sijalice pregorevaju, revolucije neguju u inkubatorima a radnici su svoju stvar odavno stavili u tuđe ruke.
Loš provod.
I, znaj, ovo je tvoj dan. Tvoj trenutak.
Ono što hoćeš – izmisli, šta ti treba – nađi, ono što voliš – čuvaj.
Kreni odmah, da bi tamo gde želiš bio pre svih.
