U kraljevstvu Beogradske varoši na boemskoj Čuburi živi vrlo čudan svet. Sasvim se razlikuju od drugih podanika. Oni su jedinstveni i svoji. Možda je to zbog lipa koje baš na Čuburi najlepše cvetaju obavijajući mirisom prolaznike? Možda je i zbog čuburskog duha koji ne spava već lebdi iznad nje stvarajući oreol koji se i sa Meseca vidi?
Baš u tom delu kraljevstva Beogradske varoši živi zlatokosa Princeza čija lepota tera svakog ko je spazi da je opeva, napiše, naslika ili izvaja. Mnogi su pokušali da uhvate njen zvezdani veo sa mirisnim pramenovima ali bez uspeha. Nekolicina se usudila da je pogleda lice ali ostali su zaslepljeni sjajem boje ćilibara koji je isijavao iz njenih očiju. S`vremena na vreme pojavi se neko dovoljno čistog srca kome isijavanje ne smeta pa je vidi usne. Zanemi zadivljen pretvarajući svoje telo u skulpturu koju nežni poljubac princeze oživljava. Legende govore da je do danas bilo svega nekoliko takvih slučajeva. Srećom zabeleženi su u sećanjima. Jedino se razlikuju u opisima lepote koju je srećnik imao prilku da oseti i vremenu trajanja koje je za jedne bilo tren a za druge večnost. Omiljena su tema na mestima sa kariranim stolnjacima i cvećem sve uz šoljicu vrele čuburske kafe koja topi ratluk uz udar ukusa gorčine. Mnogi se kunu da su trag njenih usana videli na šoljici a jedan čak i na nebu tik do sunca koje je isijavalo vrelinu jednog julskog podneva.
Zaista je Čubura neobična. Jedino ispred Hrama sunce svakog jutra izlazi dva puta. Prvi put stidljivo izranjajući iz ulice Ivana Milutinovića i praveći dugu koja se umilno skrije iza kupole, a drugi put iza samog krsta poput vatrene lopte koja svakog trena postaje sve veća i veća bojeći čitav grad. U tom trenutku veličanstvene lepote oseti se miris lipa koji dopire iz princezine kose koja svojim zvezdanim pramenovima pozdravlja novi dan. Mnogi ga dočekuju sa uzdahom dostojnim retkih ljubavnika u nadi da će im vreme doneti susret koji će ih pretvoriti u skulpturu a princeza u ljubav darujući im večnost postojanja!
Ako ne verujete u ove reči Vi prošetajte Čuburom i nemojte se iznenaditi skulpturama koje čekaju……………
Miroslav Lj Ranković