„Tajne postoje. Zašto je život takav kakav jeste-tako vredan, tako bogat, tako nesavršen, tako pun protivurečnosti i bola?“
Veličanstvenost ovog citata je polazna tačka za predstavljanje druge zbirke pesama Gordane Katić, zanimljivog i intrigantnog naslova ,,Dan posle“. Naime, od kako je sveta i veka, pesnici pokušavaju da proniknu u tajne života. Mnogi, zagledani u svoj unutrašnji svet i okupirani sopstvenim emocijama,postaju slepi za sve ono što se događa u društvu. Međutim, tu su i oni drugi, pesnici koji ne beže od stvarnosti i svakodnevnice, naprotiv! Za njih razuđenost životnih tokova predstavlja izazov i nepresušni izvor tema o kojima treba pisati. Život ne prolazi pored njih-oni ga žive punim plućima, da ga zatim pretoče u stihove, kao iskustvene poruke sadašnjim i budućim naraštajima. Gordana Katić je s pravom ovoj u drugoj grupi, jer za mnoge pesme u zbirci možemo reći da pripadaju angažovanoj poeziji, čija svrha jeste da izaziva uznemirenost, ali sa dobronamernim ciljem. Ili, kako bi rekao veliki Njegoš:
,,Al’ tirjanstvu stati nogom za vrat,
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dužnost najsvetlija!“
Uđite u svet Gordane Katić prvo kroz pesmu ,,Ustani, pesniče“, koja je nesumnjivo po svojim porukama i kvalitetu antologijska.Toliko, da zaslužuje da se u celosti navede:
,,Ustani, pesniče, sada je čas
da u odbranu otadžbine digneš glas,
naoštri pero, nek sipa rime,
nepravdi svetskoj nadeni ime.
Probudi se poeto, sada je čas,
da u ime podmlatka digneš svoj glas,
da spaseš buduće naraštaje,
od posrnuća koje već dugo traje.
Tvoj je pesniče, ponos i čast
da prvi ispiješ gorčinu i slast,
da savest budeš svome rodu,
u pravednoj borbi za slobodu.
Buđenje tvoje nek oseti svet
raširi krila, spremi se za let,
ustani, pesniče, sada je čas
u lepše sutra povedi nas
Bez obzira na podelu pesama po lirskim vrstama koja je ispoštovana u zbirci, u ovu kategoriju angažovanosti spada većina pesama, jer pesnikinja, osim u rodoljubivoj i satiričnoj poeziji i u drugim lirskim vrstama osuđuje sve ono što ruši lepe običaje, tradiciju srpskog naroda i uopšte humanost. Ukazivanjem na ono što rade svetski i ostali moćnici, koji se klanjaju samo sirovoj sili i Mamonu (bogu novca), pesnikinja bez skrivanja u alegoriju, otkriva sve negativne pojave ne samo na globalnom, svetskom nivou, već i u našem savremenom društvu koje je u opadanju, pogođeno siromaštvom i odlaskom obrazovanih mladih kadrova koji spas od negativne selekcije traže u inostranstvu, postajući jeftina radna snaga baš onima koji su nas svojevremeno bombardovali, bez milosti sejući smrt u ime ,,Milosrdnog anđela“, a sejaće još dugo, jer su nas ,,častili“ uranijumom. Izdvajam par stihova iz pesme ,,Izvinite, deco“:
,,Izvinite, deco, u ime pravde,
koju nam nikad neće dati,
izvinite što vas zatrovaše,
uranijum vam živote skrati.“
Zaprepašćuje gorčina, osećaj krivice, ali i ponos, u poslednjoj strofi:
,,Pišem vam ove stihove k’o pismo
izvinite, deco, i mi smo krivi,
što sebe se odrekli nismo,
što smo Srbi, što smo živi.“
Svojevrsna osuda ,,hrabrih junaka“ koji udariše na bebe, decu na noši, NATO-a i u okviru njega devetnaest zemalja, data je i u pesmi ,,Tužno podsećanje na bombardovanje“. Šta smo mi za njih bili? ,,Divljaci i bezvredni crvi“ koje treba bez milosti uništiti! Za Gordanu Katić, a verujem i za sve nas-oni su ,,prokletnici i đavolje seme“…inat, onaj pozitivni, srpski, buntovno naglašen sjajnim poređenjem, oduševljava na kraju pesme:
,,Srbija nije šaka pirinča,
da je pozoba zlotvor svaki.“
Ne zatvara oči naša poetesa ni kada su domaći moćnici u pitanju, oni koji u ime liberalnog kapitalizma odgajiše izvršitelje, sudije koji ne dele pravdu držeći se devize ,,ni po babu, ni po stričevima…“ i još mnogih kojima je najmanje stalo do boljeg života običnih ljudi. U najboljem maniru koji podseća na satiru čuvenog Radoja Domanovića, napisana je pesma ,,Čudna zemlja“:
,,Ne mora se u školske klupe,
niti je danas potrebno znanje,
diplome mogu da se kupe
i odmah dobije visoko zvanje.
Banke niko ne može da zaustavi,
u vidu kredita vrši se pljačka,
nad ionako siromašnim narodom…“
————————–
Zakoni za sve ne važe jednako,
i to je posebno poniženje,
neko može da krade, ubije,
za njega zatvor nije rešenje.
Samo se sirotinja iz kuća tera,
izvršitelji bahati zemljom haraju,
za sitne dugove siromaha,
imovinu u bescenje prodaju.
————————-
Probudi se, glavom svojom misli,
ne valjaju ni sadašnji ni prošli…“
Nema ulepšavanja, stvarnost je prikazana u svom najgorem izdanju. U istom maniru je i pesma ,,Aprilili“, ali sada sa primesama gorkog humora koji prelazi u sarkazam:
,,Prevoz će da radi bez zastajanja,
a karta ne treba da se plaća,
policija neće da kažnjava,
kredit ne mora da se vraća.
Vanredne vesti: Penzije rastu
u radnjama cene vrtoglavo padaju…
————————
Političari rade za narod svoj,
od danas samo istinu zbore,
imovinu svoju pokloniće nama,
neće nam više držati govore.“
Lepa aprilska šala koja izaziva smeh, ali ne od srca, već sa dobrom dozom zebnje-mečka može zaigrati pred svačijim vratima, kako izreka kaže!
,,JER JA OSMEHOM SAV ŽIVOT BOJIM“
Nije lako u nekoliko strana analizirati lik i delo Gordane Katić. U pitanju je kompleksna osoba, jaka i nežna u isti mah, oštra u kritici, a puna rodoljublja kada je njena Srbija u pitanju. Ponosi se našom istorijom, tradicijom, duhovnošću. Divne su pesme posvećene ,,divovima“-borcima iz Prvog svetskog rata koji su ,,Srbiju sačuvali k’o najveće blago“, ,,Patrijarhu Pavlu“,oličenju skromnosti, onome ko nam dade zavet ,,Budimo ljudi“, uvek i u svakoj prilici! Za nju je Hilandar ,,čuvar vere“, koji je Srbima Božji dar i „izvor duhovnosti“. Bolna je tema vezana za otimanje našeg Kosmeta od strane albanskih terorista koja je zastupljena u više pesama, sa porukom da ništa nije izgubljeno dok postoje Srbi čije srce krasi poštovanje i ljubav prema našim srednjevekovnim manastirima i svetinjama.To su pesme ,,E, moj Kosmete“, ,,Dogodine na Kosmetu“…Izuzetno je jaka pesma ,,U koloni“ koja se naslanja na pesmu pod nazivom ,,Oluja“. Već se po naslovima naslućuje koji je usud srpskog naroda opevan: usud izbeglištva, ostavljanje vekovnih ognjišta pred hordama onih kojima smeta sve što je pravoslavno i srpskoga roda.
Međutim, cilj ovog prikaza je da se pesnikinja ,,osvetli“ iz dve perspektive: kao kritičara negativnih pojava u svetu i kod nas i- kao osoba koja voli, osoba koja u zrelim godinama svoga života razmišlja o sopstvenoj prolaznosti:
,,Kada mi jednom istekne vreme
i duša krene negde iza duge,
spašće sa nje teško breme,
nikad više neće biti tuge.“
U pitanju je pesma ,,Kad mi istekne vreme“, a u pesmi ,,Bilans“, imamo svođenje računa sa samom sobom, šta se sve moglo ostvariti, a nije:
,,Bole nedostajanja, porazi i tuge,
sve više i više bole samoće,
pitanja je l’ bilo staze druge,
na kojoj nema praznine i hladnoće.“
Oni koji je ne poznaju, stekli bi pogrešan utisak da je ona melanholik. Naprotiv, ona ume da se našali, kao na primer u pesmi ,,Ljubav sa mreže“, razotkrivajući sve ono što je lažno na sajtovima za upoznavanje usamljenih duša:
,,Lažu godine, bračni status,
pišu, muljaju, ništa nije istina,
a traže uglavnom iskrenu ženu,
koja će biti verna samo njima.“
Svoja uverenja i zapravo samu sebe, najlepše je objasnila u sledećim stihovima koje izdvajam iz nekoliko pesama:
,,Zato se osmehom brani od zlobe,
radošću gali srca prijatelja,
neka na tvom putu ne bude tuge,
donesi svima bar privid veselja“
(Maska)
,,Ne treba mi hvala ni uzdizanje,
nisam tu zbog važnosti ni slave,
nikad me neće voditi veličina,
želim sreću uz prijatelje prave.“
(Samo obična ja)
,,Ljubavi moja, priđi sa osmehom,
u očima i na usnama svojim,
i ja ću tebi pokloniti jedan,
jer ja osmehom sav život bojim.“
(Osmehni se)
I posebno naglašavam katrenu bez naslova koja je zapravo aforizam iskazan ukrštenom rimom, sa posebnom porukom za sve nas:
,,Ponekad je vreme lekovitoj suzi
jer samo tako možemo u sutra.
Daj noćas oduška velikoj tuzi
i ponovo vaskrsni do jutra.“
Život je u pesmama zbirke Gordane Katić, život! Onaj pravi, sa svim lepotama, manama, tragedijama i radostima… Nema tema kojih se poetesa nije dotakla, ali je nemoguće sve obuhvatiti recenzijom, jer bi u tom slučaju, ovaj tekst prerastao u posebnu studiju. A treba mnogo štošta ostaviti i čitaocima ove knjige da sami zaključe, jer parafrazirajući pisca V. Horvata, sve nas- život podjednako dovodi u iskušenja donoseći bolest, glad, ratove, surovost starost i smrt. Ali, sve to jednako prati ozdravljenje, obilje, prijateljstvo, ljubav, mladost i vaskrsenje.
